Данас

Pre neki dan visoki funkcioner Srpskog pokreta obnove i narodni poslanik iz Leskovca Bojana Ristić pozvala je nezavisne medije da malo poštede opoziciju i okrenu se kritici režima. Pustite opozicione lidere neka se međusobno interno svađaju, pišite O onome što vlast čini, zavapila je Ristićeva, zamerivši „nezavisnima“ da svojom „napregnutom objektivnošću“ kvare unutaropoZiciono Jedinstvo.

Možda će moja reakcija za ukuse nekih ovovremenih političara biti preslobodna, preterano subjektivna, a nekima čak i neukusna. Ipak, vredi pokušati. Uostalom, Istorija nije ništa drugo do korišćenje prilike da se paralelama ponešto iz današnjih da_ na bolje objasni. Tek reči Bojane Ristić podsetile su me na jedan brifing u vrhu SKJ pre dvadesetak godina, kada je Hamdija Pozderac, onako šeretski, bosanski, prekorevao neke za to vreme preterano revnosne novinare: „AJd”, bolan, što ste navrli na ove naše subjektivne slabosti. Još malo pa će narod pomisliti da smo do guše u problemima. Pišite, drugovi, o našim uspesima, jedino tako ćete dati svoj doprinos borbi protiv ideološkog neprijatelja“. .

. 1 tako, novinari, društveno-politički radnici, kako su ih političari tada tetošili kao deo „Jedinstvenog fronta progresivnih društvenih snaga“, morali su da prećutkuju mnoge afere, političke sporove ı sukobe u federaciji, obračune političara sa uspešnim privrednicima. Njihove jadikovke da je to svojevrstan pritisak,

neki oblik neformalne cenzure, naravno, niko nije hteo da sasluša, Jer, pobogu, šta je funkcija angažovanog novinarstva nego da služi opštim interesima države i partije na vlasti.

Bojana Ristić, doduše, nije na vlasti, ali je svojim „apelom“ pokazala da joj maniri režima nisu baš strani. No, ona nije izuzetak. Većina naših opozicionih lidera je uverena da su nezavisni medi-

Br?te, nezavisne!

što im je njegova harizma i fatalna privlačnost predsedničkog „kanabeta“ bila veće iskušenje nego da udruženi krenu u oštriji

„klinč sa njim. Mora biti da su re-

žimski, a ı „nezavisni“ mediji ponajveći krivci što je tako euforično slavljeno udruživanje srpske opozicije bilo od sapnog početka prenaduvano, kao balon koji je, eto, na veliku žalost njenih simpatizera, ovih dana pukao izla-

Da se „nezavisni“ nisu mešali,

čačkali po pikantnim detaljima,

smišljali i konstruisali svađe i sporove

među liderima, dok su oni tako trijumfalno jedni drugima na tribinama držali ruke uvis, sada bi već vladajući trojni pakt

bio prošlost, Srbija bi plivala u prosperitetu, inostranim parama,

demokratiji

ji, samim tim što su antirežimski, odnosno antimiloševićevski, automatski na strani opozicije. Dakle, na jedinstvenom patriotskonacionalnom zadatku“ da se učini kraj ovom režimu i sistemu. Ako se, pak, usude da makar registruju (ne Daš tako retke) primere primitivizma, necivilizacijskog ı nedemokratskog ponašanja ı u redovima na „drugoj strani fronta“ (u opoziciji), sledi la-

konska optužba kako su jednom.

antimiloševićevski u međuvremenu postali antiopozicioni mediji. Što će reći, režim je uspeo da ih pridobije, opozicija nije. Prema tome, nije opozicija kriva što Srbija ne može više od jedne decenije da se oslobodi ovog režima, Još manje što neki njeni delovi, od prilike do prilike, prave formalne i neformalne dilove sa Miloševićem. Zašto bi alternativne političke snage bile odgovorne što među njihovim liderima već godinama vlada atmosfera sujeta, svađa, rivaliteta, što im Miloševićeve „krtice“ dušu vade,

skom najveće stranke, SPO, iz „Jedinstvenog fronta“. Da se „nezavisni“ nisu mešali, čačkali po pikantnim detaljima, smišljali i konstruisali svađe ı sporove među liderima, dok su oni tako trijumfalno Jedni drugima na tribinama držali ruke uvis, sada bi već vladajući trojni pakt bio prošlost, Srbija bi plivala u prosperitetu, inostranim parama; demokratiji. Ne bi Milošević voljom JUL-a i generala postao narodni heroj, ne bi hiljade mladića ı devojaka iz Otpora bilo satima i danima na „korektnom“ policijskom tretmanu, ne bi bilo potrebe za donošenjem antiterorističkog zakona...

Uz svo uvažavanje ličnosti, angažmana i hrabrosti Bojane Ristić kao velikog protivnika Miloševićeve vlasti, njene „dobronamerne 0 ipak shvatam kao speciličan oblik pritiska i cenzure. A i nešto nisam pri kondiciju da a stopi pratim „njen“ doskorašnji, a odnedavno Dačićev Studio B.

Naša opozicija je sklona dugom i temeljnom doBovaranju. To dogovaranje traje već deset godina, a sva Je prilika da će se nastaviti i u narednih deset.

No, to je i normalno, jer je reč o krupnim problemuima i svaka ishitrena M. mogla bi koštati mr(ih glava (građana ove zemlje, ne opozicionih lidera). | tako naši opozicioni lideri danonoćno preBovaraju u zemlji i belom svetu, zapostavljajući lični Život i porodicu. Možda bismo mi građani mogli da doprinesemo bar u jednom. Predlažem da se u

dem, Cati

poslovica).

vašim novinama otvori konkurs za naziv udružene demokratske opozicije. Evo 0 predloga: CATILINA („Quousque, tanina, abutere pationtia nostra?) „Dokle ćeš, Katilino, izrabljivati naše strpljenje“. Ukoliko mi nećemo ta strana, antisrpska imena, evo i drugog predloga: BABE („Ko o čemu, baba o uštipcima“, narodna

Vesna Ljubinković, Beograd

četvrtak, 8. iun 2000. 7

Nepunih pet meseci posle bombastičnog udruživanja 10. januara, iznenadivši i najveće pesimiste, udružena opozicija se raspala. Ali, niko se nije iznenadio. Udruženje udruženih i uglavnom samozuvanih lidera posustalo Je pred prvom ozbiljnom, a zapravo i Jedino Važnom temom, izborima kao mirnom putu ka promenama. Tikva Je pukla na dva dela - SPO naspram ostalih (neobično, ali među ostalima je ostala i Nova demokratija, tradicionalan pratilac velikih stranaka).

Zbunjenost jeste legitimno osećanje, ali onaj ko musli da je to definitivan razlaz ili je naivan ili se doselio s Marsa. U srpskoj političkoj seriji nikad se ništa ne završava: snima se već 12 godina, stalno stižu novi nastavci, zaplet Je statičan, ali pred rasplet uvek se poJavi peripetija koja oduži našu (tele)novelu s elementima krut, strasti, ljubavi, mržnje ı novca.

Tri su moguća scenarija sa ovom podelom uloga. Prvi, na izbore Zlaze ostali, SPO u očajnoj, možda ti Još goro] medijskoj stuaciji, Još čeka da prestane teror i da se nadu ubice Veska, Zvonka, Vučka i Gage. Drugi, pošto SPO utvrdi pazar na svim tezgama, za izbore se formiraju, ako pazar bude loš, dve, a ako bude uspešan, Jedna opoziciona lista. Prema trećem, izbora nema, Jer je vanredno stanje, teroristi su svuda oko nas, a ti nije isplaćena stara štednja. Ako bi serija postala naučnofantastična, onda bismo možda mogli da zamislimo i neku neprirodnu koaliciju na prevremenim izborima. Principijelnost koju trenutno zagovara SPO ima osnova - teško Je da izbori budu demokratski u uslovima terora ı zatvorehuh medija |

tačno je da su „ostali“ zaboravili da su kao preduslov izbora tražili

Miloševićevu ostavku. S druge strane, „ostali“ su shvatili da ovde demokratije skoro neće biti ı pristali na „daj šta daš, samo da out odu“. Prigovarati ovim argumentima je i lako i teško ı beskrajno ı besmisleno... Odluka Je svima bila teška, a svaka stranka će raspadom članstva i osiparnjem pristalica morati da plati cenu svoje eventualne greške.

Šta sad, pitanje Je koje Je juče kružilo po pijacama, autobusima, redovima i svim onim mestima gde se ujutru skupljaju zabrinuti za budućnost Srbije. Zbog razdružene opozicije žale samo siromašnu građani. Znaju oni vrlo dobro da ova opozicija nije najbolja Ta svetu, ali znaju da drugu nemaju

I nije im žao što se opet razdružuju, tako tvrde da se neće napadati oni koji od politike imaju samo korist, žao im Je sebe, jer iako na-

da umire poslednja, čini se da se ovog proleća ozbiljno razbolela.

Sin siromašna

Novi predsednik Mađarske, Ferenc Madl, izabran je u parlamentu prostom Većinom, u trećem, poslednjem krugu glasanja i to nakon što je predsednik parlamenta Janoš Ader, već poprilično ljutit zbog dva neuspela glasanja, poslanicima zabranio odlazak. Tako je 69-godišnji Madl, doktor prava, kao jedini kandidat koalicije desnog centra, konačno izabran za predsednika, sa 243 glasa za i 96 protiv. On će 4. avgusta, kada bude stupio na dužnost, naslediti Arpada Genca (79) i tako nastaviti tradiciju da se za predsednika Mađarske biraju vremešni političari. Prema predizbornim obećanjima, novi predsednik će se zalagati za uvođenje Mađarske u centar Evrope, u ekonomskom i političkom smislu.

lako Ferenc Madl nikada nije pripadao nijednoj političkoj parbij, bio je ministar kulture ı obrazovanja u kabinetu Jožefa Antala, a 1995. godine kandidovao se za predsednika Mađarske i izgubio od sadašnjeg predsednika Genca, koji Je iskoristio maksimum - dva uzastopna petogodišnja mandata. Madli je, delujući „iza scene“ radio na ujedinjenju konzervativnih partija i snažno je podržavao premijera Viktora Orbana.

Rođen je u siromašnoj seljačkoj porodici kao jedno od šesto-

OKRIZAMNI

ro dece. U mladosti je bio običan radnik u rudniku uglja i u čeličani, a kasnije se visokim obrazovanjem uzdigao do najviših akademskih krugova ne samo u Mađarskoj nego i na evropskim ı američkim univezitetima. Prava je diplomirao u Budimpešti 1955. godine, a doktorirao 1903. godine. Zvanični član Akademije za međunarodno komercijalno pravo na Harvardu postao je 1985: sodine, a 1989. Je postao član Međunarodnog arbitražnog suda u Vašingtonu. Ferenc Madi je odlikovan ı francuskom LegiJom časti. Jasmunka Kocijan

Demonstranti su ofkrili pravo

lice policije, a istina boli.

Raša Obradović

FOTO: ROJTERS