Данас
ponedeljak, 12. jun 2000.
16
\EPRIJRTELJ |R, ULRSTI
„Neprijatelj naroda“ Henrika Ibsena, u režiji Pavla Lazića, NP Pirot, i „Vlast“ Branislava Nušića, u adaptaciji i režiji Mire Banjac, NP „Ljubiša Jovanović“ Sabac
HEVI}
OSLOBODI ME/Emporte-moi; Kanada, Švajcarska i Francuska, 1998; scenaristkinje: Lea Pul, Nensi Hjuston i Monik H. Mesije; reditelj: Lea Pul; igraju : Karin Vanas, Paskal Busier, Miki
Dva gostovanja pobudila su pažnju pozorištnika iz razloga što su ı „Neprijatelj naroda" i „Vlast“ proglašene najboljim predstavama poslednja dva Susreta profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić", šabačka ovogodišnjih (održanih u Šapcu) a pirotska prošlogodišnjih (održanih u Pirotu).
Ibsenova drama je, za ove prilike, pokazalo se jako atraktivnog sadržaja. Ali, u ovom repertoarskom potezu inteligentno uočena, potreba publike da ioj se sa scene potkaže model društva u kome Živi, ipak, svoj puni smisao dobija tek ukoliko predstava izazove katarzičan efekat. Rediteljski postupak Pavla Lazića je vrio mudar pokušaj da se atrakcijom pokrije nedostatak akcije prouzrokovan što nedostacima danas već anahronog, po formi, društvenog angažmana Ibzenove drame, što slabostima ansambla. Nametnuti pravolinijski razvoj fabule i izuzetno sveden scenski jezik, nisu pratili uverljivi subklimaksi, prevashodno Zbog stilski neujednačene glume koja se zasnivala na mnoštvu spoljnjih efekata. Na taj način je predstava prerasla u niz atraktivno zamišljenih, ali scenski nedorečenih, obračuna glasnogovornika ideja. Po-
red rediteljskog angažmana, kvalitete ove predstave treba tražiti u zanimljivoj scenografiji Krstomira Milovanovića i u solidnim glumačkim kreacijama Deane Kostić i Slobodana Aleksića.
I Nušićeva „Vlast“ u izvođenju šabačkog teatra, ima sličnu potrebu za angažmanom. Vešta adaptacija Mire Banjac umanjila je negativne efekte znanog nam banalnog zapleta u jednom od slabijih komada našeg najznačajniheg komediografa. Raskošan (istini za volju i veoma konvencionalan) scenski jezik, vešto građene i dobro poentirane duhovite situacije, neosporne su vrednosti ove veoma interesantne predstave. Ipak, ono što se nameće kao problem je činjenica da glumački (Zoran Karajić, Mladen Ognjanović i Aneta Tomašević) ı rediteljski odlično urađen prvi deo iZvedbe nema adekvatan „odgovor“ u drugom delu, što, nažalost, dovodi do značajnih problema sa tempom. Uz već pomenute aktere, komplimente ireba uputiti Ivanu TomašeVviću i Slobodanu PetranovićuSarcu, te dobrom izboru muzike koji je uradio Branislav IHć. _
Zeljko Hubač
Manojlović, Aleksandre Merino, Nensi Hjuston, Šarlot Kristel; distributer: Frst prodakšn; NEPRILAGOĐENA/CIrl, Interrupted; SAD, 1999; scenaristi: Džejms Mengold, Lisa Lumer i Ana Hamilton Felan prema istoimenom romanu Suzane Kejsen; reditelj: Džejms Mengold;
_ Milena Radojević, direktor Centra za kulturu Tivat
nppptistav
Centar za kulturu Tivat postoji već dugo, i do sada se bavio isključivo promocijom Književnih dela, lterarnim večerima, realizacijom bioskopskih predstava... Preduzimljivošću direktorice Milene Radojević, od ove godine, Centar za kulturu ima i pozorišnu produkciju. Da je otvaranje scene bilo pravi poteZ,
P070ništem Sp lja zemlja
'igraju: Vinona Rajder, Anđelina Džoli, Klea Dival, Britani Marfi, Elizabet Mos, Džared Leto, Džefri Tambor, Vanesa Redgrejv, Vupi Goldberg; distributer: Tak
Stereotipne i davno izanđale primedbe prema kojima u svetskoj kinematografiji nikada nije bilo dovoljno mesta za velike i zaista bitne ženske teme, uloge ili autorske kreacije, tokom decenije na izmaku su postale apsolutno izlišne. Do duše, i danas, u tom novom i konačno emancipovanom filmskom poretku, takozvano „žensko Dpismo“ je pre ekskluzivan, festivalski fenomen nego svakidašnja i ustaljena repertoar-
SS
ska činjenica, ali su naglašena brojnost dela takve vrste, baš kao i rastuća stvaralačka, poslovna i komercijalna moć mnogih pripadnica lepšeg bioskopskog i životnog pola, ipak ublažile hroničnost dotičnog kompleksa, izborivši za njega nov prostor i slobodu u vremenima koja tek dolaze.
Jasno, taj preko potreban i srećan obrt neće biti sasvim dovršen sve do onog momenta u kom i same žene ne spoznaju kako su stare, revolucionarne i radikalno feminističke strategije izgubile smisao u savremenom svetu, odnosno da će za dela kakva že-
Fizičar u ulozi književnika
le da prave u budućnosti biti znatno važnije da prvo odgovore na „filmske“, a tek potom i na „ženske“ propozicije, ambicije ili ciljeve. Dve aktuelne premijere sa ovdašnjeg repertoara, filmovi „Oslobodi me“ Lee Pul i „Neprilagođena“ Džejmsa Mengolda, vrlo autentično i sugestivno govore u prilog ovoj tezi, ne samo zato što nude dva različita metodološka pristupa pomenutom fenomenu,
već i zbog toga što u sučeljavanju sa skli-
Vinona Rajder: OiR i ati
skom temom žena na ivici nervog sloma postižu drastično različite rezultate.
Prilično autobiogratski ostrašćena s Jedne i istovremeno rešena da otvoreno demonstrira sve svoje umetničke kapacitete s druge strane, renomirana kanadska rediteljka Lea Pul je tako zamislila i izvela film „Oslobodi me“ kao hroniku ženskih pubertetskih muka, nekritički posežući za svim mogućim socijalnim, ekonomskim, religioznim, psihološkim, seksualnim i artističkim klišeima koji se po tradiciji ili navici ionako vezu-
ju uz takve priče. Nedvosmisleno rešena da
ovaj, krhki devojački portret sroči u duhu vlastitih, evropskih autorskih uzora {epizodna uloga Mikija Manojlovića je, takođe, u funkciji te Želje), kao i da baš time stigne do ultimativne i nikad ranije izrečene istine O ženskim adolescentskim konfuzijama, ona je - u stvari - pobrkala upotrebljena sredstva sa naturenim konceptima 1 formu sa sUuštinom, usled čega „Oslobodi me“ ne uspeva da opravda ni mračnu OgOrčenost svoje tObožnje polne osvešćenosti, a ni da povede publiku pravo do suštinskih tajni skrivenih u duši glavne junakinje.
Baratajući sličnom i nešto kamernijom pričom, čije su protagonistkinje devojke smeštene u ludnicu, još uvek nedovoljno profilisani holivudski reditelj Džejms Mengold ipak nije ponovio iste greške. Ali, bez obzira na to da li su njegov vlastiti rad i talenat, ili - pak - budna pažnja čitavog tima Droducentkinja koji Je stajao iza njega, bili on, odlučujući faktori koji su omogućili ovom delu da se u potpunosti razmahne i da dosegne ona osećanja, stanja i značenja koja su Pulovoj bila nedostupna, iilm „Neprilagođena“ vrlo smelo i inspirauvno demonstrira jedini način na koji bilo koje, pa ı ove, neobične ženske sudbine mogu stići do temeljne kinematogralske punopravnosti. Prožeto perfektnim glumačkim kreacijama Mengoldovo ostvarenje iskazuje apsolutno poštovanje ı razumevanje prema SVOI UStreptalom, naslovnom liku, dok hotimično autorsko odricanje i prilagođavanje odabranoj temi omogućavaju gledalištu da lako Otkriva zrnca dragocene, ljudske lepote duboko u svakoj od junakinja na kojima ova pripovest i počiva. lako Mengold prividno povlađuje tržišnim prohtevima, a Pulova ih negira i razgrađuje, njihova ostvarenja se i na univerzalnom, a i na ograničenom, idejnom planu razviiaju i okončavaju protivno iščekivanjima, ponovo potencirajući utisak da će u milenijumskom grotlu skladnost veština i emocija definitivno nadjačati uskogrudost svih angažmana, programa i platformi.
Aleksandar D. Kostić
Predstavljena knjiga „Pisn - ____Biserke Rajčić
Ako putujete u P
svedoči i učešće Centra za kulturu na nedavno završenom 45. Sterijinom pozorju predstavom „Bokeški d-mol“, koja se u Tivat vratila sa čak četiri Sterijine nagrade: za tekst Stevanu Koprivici, glumačkim nagradama Jeleni Đokić (za Katarinu Sparović) ı Mladenu Neleviću (za ulogu Iva Sparovića), te kostimografu predstave Božani Jovanović.
„Tivat Još uvek nema pozorište, to je za sada tek produkcija - okupljanje ljudi oko projekta, kaže Milena Radojević za Danas. |
- Desetak godina Tivat nije imao scenu, a vrlo su nam blizu Kotor i Budva sa svojim Gradom teatrom. Građani su se osećali jadno i žalosno. Dobili smo salu i trebalo je nešto otpočeti. Poznato je da su pozorišne predstave, od produkcije do gostovanja, najskuplji vid kulture, ali odradili smo ogroman posao na vraćanju stare publike i edukaciji mladih.
Do sada nikoga bogata bokeška tradicija nije inspirisala da je obradi, i došla sam na ideju da iskoristimo povoljnu pozorišnu klimu koja postoji u Crnoj Gori. Prvo sam razgovarala sa Stevom Koprivicom, s obzirom da je on Bokelj, Novljanin, od više teme izabrali smo ovu ljubavnu priču o bokeškim Romeu i Juliji, te sam privolela Milana Karadžića da režira tragediju. No, tada je trebalo uraditi Još bitniju stvar - „ubediti“ Milenu Dravić da uđe u projekat.
* Kada Je prvi projekat ovako uspešan, ne može se lako izabrati sledeći. Da li uspeh može da uplaši?
- Ne, naprotiv, samo smo dobili krila. I sledeći projekat baviće se temom iz Boke Kotorske, verovatno će to biti komedija, a onda ćemo ići na dalje, i geografski. Nadam se samo da će Ministarstvo turizma Crne Gore shvatiti da je pozorišna predstava najbolji način predstavljanja jedne zemlje, te da će podržati naše naredne projekle: A.Uzelnc
„Estuša“, prvi roman francuskog fizičara Zorža Vejzana, objavila je izdavačka kuća Zepter Book World, a u prevodu Nikole Bertolina. Reč je o prozi u kojoj Vejzan istrožuje sudbinu jedne žene, koja |e vršnjakinja ovog veka, a čiii je živo? bio bogat, bolan i buran kao i vreme u kojem se odvijao. „Estuša“ je roman jedinslvene slrukture, čije je fino tkivo satkano od sećanja, epistola, snimljenih telefonskih razgovora, zapisa, literature koju je glavna junakinja čitala i posle smrti ostavila za sobom. Pripovedač istražuje Život glavne |unakinje, koja je njegovo majka, „iako nije nimalo lako naći svoj pul u jednom iščezlom svelu” a pri lom baca koso svello i na svoj život. U ovom romanu, koji {e u Francuskoj doživeo ogroman uspeh, autor secira i uvek ponovo aktuelno {evrejsko pilanje, neizbežnu temu dvadeslog veka - Igora ji; nacisličke
zločine, brojne pogubne istorijske zablude, koje su preko noći menjale ljudske sudbine i osuđivale ih na smrt ili na život gori od smrti. „Estuša“ je, zapravo, brokatna sirova građa egzistencije jedne žene, čiji je život bio itekako vredan da bude ispričan kao roman, „jer ništa nije toliko nesigurno, osim da za koju odinu neće bili nijedne preživele logorašice iz Ravensbrika i nijednog svedoMi o lim događanjima“, a istoriju moramo pomtili, ako ni zbog čega drugog, a ono da bismo bar pokušali da izbegnemo njeno neumoljivo ponavljanje. S- ID)
_ PEĆINA klub (Bgd}- Koncert g
{Bod} | _ BUS klub Pi - Cover Night.
KST klub (Bgd) - Guitar Needle (hevi metal}.. __1000, DRAGŠTOR OZBILJNE MUZIKE Cevo{| zadazbini.
DANI CASOPISA KULTURA
:: O proučavanje kulturnog razviika U 600 ___SĆENA KOD MUCIJA - Večeri jedn
20.30 dl, _____ ____IZLOZBA - Vito
___Nisam sreo nikogo ko je bio u Pragu, a.nije oduše kao je u Kulfurnom centru Beogradu reditelj i nekadašnji židar Đurović, na promociji knjige „Pisma iz Praga“ Biserke Rojčic oduševljena „zlatnim“ gradom Roajticeva, inace naš ilai
skog, ruskog i češkog, ovaploltila je svoje impresi|
češkoj kuliuri kroz epistolarnu formu. Adresnli različ | rukama - jedna zajednička: ljubav i poštovanje prema Prag dima, posebno onim koji su neposredno ivorili-njegov duh, [GG LD te ıiDt0 a MC ai PG: S, ih r02 hit
[Oni |b
„Pisma-iz Praga“ objavljena su'u novosadskom „Promele|i cL_„Draško. i prijatelji”, čiji je urednik Draško Redep Takode govorio na pi mociji, a osim njega o svojim praškim iskusivima i doživljoju ove aa vorili su joši Gordana Gordić, sa aspekta istoričar umelnosli, i Draško letić, novinar i-jedno vreme-slanovnik ovog čudesnog grada. GO uključujući i aulora, toplo su preporučili da.na pulovanje u Pra ponesele ovaj neophodni svojevrsni vodič. Bilo da je pitanje rea
imaginarno putovanje.