Данас
Danas
Kada sam u prošlom članku („Ovi lideri nas magarče“, Danas, 1. juna) govorio o liderima srpske opozicije, iznoseći ono Što svakodnevno slušam u razgovoru sa nezadovoljnim građanima, moja namera Je bila da otvoreno progovorimo O Zajedničkom problemu koji muči sve nas koJi želimo promene, te da iznađemo način da se taj problem napokon reši. Ako nam je cilj da se na izborima, mirnim putem, smeni vlast, da se demokratizujemo, da se Srbija uključi u sve evropske integracione tokove i da građani, radeći, postaju sve bogatiji, Onda je pravo pitanje - kako do tog cilja da dođemo?
Smatram da sadašnja opozicija nije, nažalost, sposobna taj cilj da ostvari. Sto reče Jedan mudri seljak iz okoline Čačka: „Ovi mora da odu, a ovi ne treba da dođu!“ Sta nam valja činiti?
Kako, dakle, dalje? Kako stići do pobede?
Pokušaću u 9 tačaka, sažimajući, da iznesem predlog poteza koji bi 0a konačno doveli do izborne pobe-
6.
1. Izbegavati svako zaoštravanje. To znači: prekinuti neuspešne demonstracije, prekinuti sa zapaljivom i huškačkom retorikom, izbegavati sve sukobe sa policijom i držati se zakona. 2. Podrška Žrtvama represije oDezbeđivanjem materijalne, pravne, medicinske i moralne zaštite.
PISMA
7 OSa, ik.
Kako do smene režima mirnim putem
3. Formiranje jedinstvene izborne liste sa jedinstvenim programom. Vlast se menja samo na izborima, a da bi se obezbedila izborna pobeda neophodno je organizovati 72 odsto građana koji traže promenu režima. Zato je neophodno organizovati preliminarne izbore svih demokratskih snaga. promene. Demokratske snage promena čine: opozicione stranke, sindikati, nevladine organizacije, udruženja i grupe građana. Na preliminarnim izborima pozvati sve Srbe u svetu da glasaju ili da se kandiduju. Na preliminarnim izborima će se birati kandidati za poslanike, kandidati za premijera i predsednika države. Kandidati za poslanike će usvojiti politički i ekonomski izborni program. Skupština
· će na predlog kandidata za premije-
ra predložiti kandidate za buduću nadstranačku vladu.
4. Promovisati program i kandidate na sledeći način: Formirati stručnu ekipu za vođenje izbora, periodično istraživati javno mnjenje i uvažavati njegove zahteve, promovisati program i nove ljude po čitavoj Srbiji, osnovati vlastite nedeljne ı dnevne novine i časopis u internet i štampanom izdanju, kao iradio i TV, pripremati se za redovne izbore i promovisati program i novu srpsku OpoZiciju u svetu.
5. Finansijska podrška može se ostvariti prikupljanjem sredstava od svih građana Srbije i svih Srba u svetu koji podržavaju promene. Presudno je da se ne traži pomoć od stranih vlada ili fondacija. Samo moramo da se izborimo za pobedu! Zbog mogućih zloupotreba, oformiti posebnu nezavisnu i stručnu finansijsku komisiju koja će pratiti trošenje prikupljenih sredstava. Obezbediti javnost
Move Sanja Homera
u radu koalicije demokratskih snaga promene.
6. Garancije protiv revanšizma moraju se pružiti svim dosadašnjim simpatizerima i saradnicima režima, ističući da će odgovarati samo oni za koje sudovi utvrde da su kršili zakon. Vrlo je važno da ne bude političkih procesa suđenja, već se mora Doštovati vladavina prava i nezavisni sudovi Jedino mogu da sude.
7. Kontrola izbora mora se organizovati na svim nivoima, kako od izbornih spiskova tako do samog osvajanja glasova. Ovo podrazumeva da izborni štab formira obučene ekipe od bar 30.000 aktivista koji će pokriti sva birališta u zemlji.
8. Rezultati izbora će se poštovati. Tako, ukolikog građani Srbije ponovo glasaju za režim, priznati izborni poraz, napraviti vladu u senci i nastaviti pripreme za naredne izbore. Ukoliko, pak, režim odbije, posle izbornog poraza, da preda vlast, pozvati sve građane da masovno izađu na ulice i primoraju režim da prizna izborne rezultate ı volju naroda.
9. Pobedom na izborima formiraće se novi parlament koji će, shodno preliminarnim izborima, predložiti
premijera nadstranačke vlade. Nad-
stranačka vlada će biti prelazna i trajaće 2 (dve) godine, kada će se pripremiti izbori za Ustavotvornu skupštinu. Premijer nove vlade sprovodiće politički i ekonomski program demokratskih snaga promena 1 za svoj rad će odgovarati parlamentu.
Evo mogućeg puta za naš spas. Veliki posao nas čeka. Vreme je na našoj strani. Ne treba žuriti! Mesta ima Za sve koji žele promene. Svaki čovek je važan. Znamo šta nam valja činiti. Treba početi. Nova opozicija nastaje. Danas.
pr:avmilk i filoza
„Apel javnosti Srbije“, Danas 29. maja
Među potpisnicima „Apela javnosti Srbije“ povodom druge godišnjice donošenja Zakona o univerzitetu, le stanja na univerzitetima koje je nastalo poslije toga, nalazi se i ime _ profesora Pravnog fakulteta u BeoBradu Danila Baste. Ništa neobično,
0 se zna da je profesor Basta i do sada istupao kao branitelj slobode i dostojanstva univerziteta, te zaštite Zakonitosti njegova rada.
. Ipak, njegov angažman pokazuje Jednu neshvatljivu inkonzekventBOSt, pa bi naprosto bilo neophodno profesor Basta objasni stručnoj fi_ lozofskoj i tzv. „široj“ javnosti kako
Je moguće, bez nevolja s vlastitom
profesionalnom i ličnom savešću,
istovremeno javno štititi univerzitet i „poništavati samo biće univerziteta“. Spoljašnja represija, posebno praćena prividom zakonske forme, vrlo je efikasna u tom „poništavanju“, ali je uvijek efikasnije kada to čine oni koji bi „iznutra“ trebalo da štite od „poništavanja“.
Imam u vidu posve konkretan primjer. Zajedno s kolegama Zdravkom Kučinarem i Ristom Tubićem, profesor Basta Je svojim potpisom promovirao na Učiteljskom fakultetu u Somboru, u zvanje docenta na predmetu Filozofija s etikom, čovjeka koji nema nikakvih stručnih i naučnih kvalifikacija za to visoko zvanje. Istina, imao je neke druge kvalifikacije:
doktorat prava s Pravnog fakulteta u Novom Sadu, ulogu jurišnika u tzv. „Jogurt“ revoluciji, te moćno protežiranje od ljudi iz jedne partije „lijeve“ orijentacije. Biće da su to „izvori slobodne misli i stvaralaštva“ koji su odlučujuće uticali i na profesora Bastu da u filozofsko-intelektualnu zajednicu uvede kandidata s tako respektabilnim kvalifikacijama i preporukama. Može biti i da je inkonzekventnost profesora Baste ipak nešto dublje: prvo što pravnik s filozofskim pretenzijama izgubi usput jeste elementarni osjećaj za zakonitost. Milenko Perović, profesor filozofije na Filozofskom ja u Novom Sadu
ponedeljak, 12. jun 2000. 7
Perverzna srbuanska simbolika: policajac pendrekom udara po dlanovima aktivistu Demokratske stranke. Suve i da je čovek u plavom samo običan ideološki neostrašćeni nasilnik koji postupa bez naloga pretpostauljenih, ovo fizičko zlostavljanje i ponižavanje slika su ovdašnje stvarnosti. U Srba Je duboko ukorenjeno shvatanje o rajskom poreklu batine i prirodno Je da se ona koristi u odsustvu istinske, moderne demokratske komunikacije vlasti i nebeskog naroda. Nema pravog parlamenta, guše se nerežimski mediji, proganjaju nevladine organizacije, ostao Je pendrek da postigne dvostrukt efekat - da zastraši sadašnje i potencijalne protivnike i izazove diuljenje kod pristalica naklonjenih čizmi i šibL.
1 delikt - deljenje letaka - je, naravno, u skladu sa ovakvim poimanjem uređeruja društva. A žestoka baražna propagandna vatra, koJu Je na partijskom kongresu otpočeo vođa lično, učinila Je svoje. Svrstana u „poturice“ i „NATO plaćenike“, opozicija Je kvalifikouana Za odstrel. Utoliko zaječarski vaspitno - obrazovni slučaj nije tek solo izlet policajca u drugu sferu državnog posla, obrazovanje. Ovaj događaj podseća na najavu visokih državnih dužnosnika da će se po zakonu o borbi protiv terorzma formirati specijalni sudovi. Treba li konstatovati ko će biti njihovi „pacijenti“.
Konačno, pomenimo i onaj tako „naš, šizofreni aspekt ovog i sličnih slučajeva represije. Deo opozicije, među njima i „bojkot stranke“ iz 1997. rešen Je da po svaku cenu ide na izbore, a stranački aktivistt gotovo da ne smeju da prošetaju ulicom. Očekuje, valjda, da izborna pravila i mediji neće biti „zaječarski“. Srpski pokret obnove koji je učestvovao na poslednjim izborima saopštava, pak, da nema izbora dok traje represija. Represija itekako traje, a bez izbora nema Jedino prihvatljive smene vlasti. Treba li sad da se podsetimo kako batina, osim rajskog, ima još Jedno svojstvo - dva kraja.
|_
Prot
Kanadski Univerzitet Mekgil proglasio Je dr Vojina Dimitrijevića, direktora Beogradskog centra za ljudska prava, za počasnog doktora nauka, ocenivši da je profesor Dimitrijević „tokom cele svoje karijere pokazao zadivljujući osećaj odgovornosti i ogromnu hrabrost Om ne okleva da pliva protiv struje da bi branio stvar pravde ı demokratije“, konstatuje se u obrazloženju.
Vest s druge strane planete pristiže u idilu iz Domanovićeve proze, kako to profesor voli da kaže, i smešta se na stranice ı u programe retkih nerežimskih glasila koja još uvek daju znake života. Od državnih to, naravno, niko nije ni očekivao. U zemlji Srbiji po
slednjih desetak godina ostaje da se ovakvom prigodom, sa manje ili više gorčine, ustvrdi kako „niko nije postao prorok u svom selu“ (ali se od te konstatacije niko normalan ne oseća bolje). Profesor Dimitrijević bavi se proskribovanom . delatnošću. Ona se, u najširem smislu, da smestiti u zloglasnu sintagmu koja podjednako podiže pritisak vernicima tročlane vladajuće koalicije ı antirežimskim vlasnicima licence na patriotizam. „Ljudska prava“, dakle. „ U vidu zanata“ (diplomirao i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu), ali, pre svega, po savesti. Pokušava, jelte, da „preuzima ulogu države“, kako tu vrstu po-
· riva ocenjuje Savezno ministar-
:3 ya Oi i ay ar PA A) .FO KRIZA i ŽI j i i y
iMB : #%EO - i O: A to
stvo pravde.
Otpušten je sa Pravnog fakulteta u Beogradu (Katedra za međunarodno pravo) 1998. Razlog protivljenje zakonu o „duvanju u diple“. Predavač i gostujući profesor na uglednim univerzitetima u Evropi, SAD, Japanu, JuŽ20oj /AJTIĆI (Od 1982 do 1994. bio Je član i potpredsednik Komiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Knjige koje je napisao ne gube na aktuelnosti: „Terorizam: (1982. 2000.), „Strahovlada“, (1985.), „Neizvesnost ljudskih prava od samovlašća ka demokratiji“ (1994)... Potpredsednik je Građanskog saveza Srbije. Nema nijedno odlikovanje, ni nagradu.
Bojan Tončić
Tita pumfimo po štafetnoj,
a Slobu po vaspitno; polici.
Radoslav Đedović