Данас
Sati više nije tguoljno HŽisamouh0jstug
apokon mi se pružila prilika NI da odem u Jugoslaviju – u krajeve koji se još tako zovu, gdje nisam bio od početka rata. Putujem kao talijanski građanin. S hrvatskom „putovnicom“ čekao bih mnogo duže jugoslavensku vizu i možda Je ne bih dočekao. Prije desetak godina nešto slično nisam mogao ni zamisliti. Posljednji put sam bio u Beogradu 1990. u jesen. Nosio sam Jedno „OtVOreno pismo" i tražio novine koje bi se usudile objaviti ga. Obratio sam se „Borbi“, koja se od službenog lista
pet stotina atentata, posljednjih deset godina u Srbiji. Na trenutak sam se pokolebao.
Ipak sam otišao na aerodrom F}iu-
· mićino i poletio prema Surčinu. Ne-
davno su ponovno uspostavljene zračne veze s Beogradom, ne mora se više ići preko Budimpešte, Bukurešta, Skopja ili nekim drugim zaobilaznim putovima kao prije. Nadlijećemo Pesćaru i približavamo se Istočnoj obali Jadrana. Vedro je, vidi se dobro Split, riva, Dioklecijanova palača, Poljud, Mosor. Trogirski zaljev ı
Ne idi, upucat će te. Svašta si pisao i g0UOTiO protiv Miloševića i njegova režima. Neće ti oprostiti izjave, članke, knjige objavljene
u inozemstvu... Nije pametno izlagati se, ne idi
pretvarala u opozicijski. Tražio sam od Slobodana Miloševića da podnese ostavku. Pismo Je datirano 8. septembra 1990. Rat nije počeo. Još smo vJerovali da ga neće biti:
„OčaJan sam kad vidim što Je vaša vlast učinila u samom Beogradu, gdje se duh raznovrsnosti ı znatiželje s mukom brani od suludog nacionalnog i vjerskog zanosa, a, duhovitost i vedrina, karakteristike toga neobičnog grada, ustupaju pred DODUlističkom razdraženošću 1 ISKILUČIvošću. Srpska štampa, kojoj mnogi od nas: izvan Srbije duguju dio suoje političke kulture, godinama Je pisala slobodnije ı otvorenije negoli uUedna druga u našoj zemlju: UL ste Je učiruli pokornom t nedostojnom, dali ste Je u ruke sluganima koji ne prežu ru od kakve laži, pljuju na svakog tko se ne
slaže s vašom politikom. Pridorujeli
ste više nego itko drugi da se razbiju ı raspu snage koje su nastojale sačuuvati zajedrucu nesretnih Jugoslavenskih naroda. Zahvalni su vam SsUL oru koji su željeli njezin kraj. Danas vam Još može spasttti obraz ostavka. Sutra to neće biti dovoljno: preostat će možda Još Jedino samouboJstuUo“.
Da, bilo je to prije deset godina. „Sad više ni samoubojstvo nije dovoljno“ – dopisao sam koju godinu kasnije, u emigraciji.
„Ne idi, upucat će te. Svašta si pisao ı govorio protiv Miloševića ı njegova režima. Neće ti oprostiti izjave, članke, knjige objavljene u inozemstvu... Nije pametno izlagati se, ne idi.“ Prijatelji su me odvraćali. Institut „War and peace reporting“ spominje
Kaštela. Naši otoci. Oblaci zakloniše dio Bosne ı Hercegovine. Nazire se kanjon Neretve ı Jablaničko jezero, gdje sam nekoć radio na omladinskoj pruzi; zatim gornji tok Drine kojim sam sav mokar prolazio na splavi. Koliko sam povezan s tim morem, Tijekama, zemljom – nikad se nisam odijelio od njih! Nostalgije nisu od koristi na ovakvu putu, nastojim ih potisnuut.
Proljeće je ove godine kasnilo, ljeto uranilo. Dani su vrući 1 dugi – ZnoJ. Noći sparne ı nemirne – nesanica. U Beogradu sam, zatim u Novom Sadu, pa opet u Beogradu. Pokušat ću svratiti ı do Pančeva.
Beogradski „Centar za kulturnu dekontaminaciju“, koji s hrabrošću i smislom za organizaciju vodi Borka Pavicević, zvao me je već u martu prošle godine. Nisam mogao otputovati, uoči NATO-ovog bombardiranja bio Je prekinut promet. Ponovno su me pozvali ove godine, dogovorili smo se da govorim o onom „Sto nam se dogodilo“. Sudjelujem i na Sterijinu pozorJu u Novom Sadu, u raspraVIO „ratu i teatru“. Moji su rimski priJatelji zatražili od talljanske diplomacije da mi stavi na raspolaganje tjelohranitelja. Italija nema ambasadora u Jugoslaviji – da se ne bi morao rukovati sa šefom države koji je optužen za ratne zločine. Otpravnik poslova ljubazno mi je ponudio „nenaoružanu pratnju“. Odbio sam jednako ljubazno. Ta kako bih u Beogradu, sa stranom pratnjom...
Ovih dana u mnogim gradovima Srbije ponovno izbijaju protesti i de-
BUS klub (Bg
racki (klavir).
lašlv
S PUTA PO SRBIJI (|.
| PLATO COOLT JAZZ bašta
GALERIJA SANU — veceras u 18 safi koncert pijanisi
ART FINALE 1999/2000 — Akademija umetnosti B dinom Sievanom Salajićem, prvakom SNP u Novom Sadu. SCENA KOD MUCIJA {Bgd} — u kući umelnosli u 20.30 sati „Večeri jednog · glumca“: Ružica Sokić. · FESTIVAL DRAMSKIH AMAT
| leriji Kullurnog centra Beogrnda, LITTLE FARTHQUAKE ~ vi
_
monstracije. Policija ih obuzdava pendrecima, štitovima, suzavcem. Pozatvarani su ı isprebijani mladići i djevojke iz pokreta „Otpor“. Zabranjene su televizijske emisije Studija B; zanijemio je Radio B 292; Radio Indeks se ne čuje; TV-Pančevo se ne vIdi. Stamparija „Borbe“ odbija tiskati dnevnik Blic, u kojem sam prošle jeseni objavio svoj posljednji tekst u Srbiji. Sudovi osuđuju novine i novinare na goleme globe, koje ih materijalno uništavaju. (Donedavno je bila slična praksa ı u Hrvatskoj). Policija Je zauzela golemu zgradu „Beograđanku“, sjedište alternativnih medija. Na manifestacijama se ujedinjuju nogometni navijači 1 protivnici režima. IZvikuju: „Ustanak, ustanak!“, „Milošević u Haag“. Ori se: „Spasi Srbiju, Slobodane, ubi se!“. Nastavlja se seriJa atentata. Ubojice kojima se rijetko otkriva identitet pucaju na ODOZICIJske novinare (ubili su slobodoumnog Curuviju) ı režimske funkcionare, na međunarodne gangstere (poput ATkana) ı domaće švercere. „Ne boj se, oni se međusobno ubijaju. Ti ne spadaš u njihovo društvo“, reče mi kroz telefonsku Žicu prijatelj iz Kragujevca. Vlast je spremna na sve kako bi se održala. Vidi joj se kraj – ali ne ı put prema kraju. Nastavlja se
Tekst Predraga Matuejevića, nastao kao „odgovor“ na njegovo nedavno gostovanje
u Srbiji, ekskluzivno Je suedočernje za čitaoce
Danasa i riječkog Novog lista
ponedeljak, 19. jun 2000.
Vek istnanja
Ko čini istragu? Istragu ne čine kolenovići, nego skorojevići. Istragu ne čine samci, nego opštežitelji: Istragu ne čine duboko verujući, nego konvertiti, oni koji neprestano moraju da dokažu svoju vernost S0spodaru; da su veći katolici od pape, da su bolji marksisti od Marksa, da su revnosniji samoupravljači od Kardelja {isto važi 1 za: lenjiniste, trockiste, naciste, čegevariste 1 iste).
Kad se kreće sa istragom? Noću, u gluvo doba. Pod plaštom tame, kako bi dželat sakrio svoje lice u skute Noći, Kristalne noći, Noći dugih noževa... Mračna Je noć programa, mrkla je noć u kojoj egzekutorı nikako ne mogu da se suoče sa svojim izobličenim licima.
Ko Je pokretač istrage? Naredbodavac se gubi u lavirintima birokratije ili negde u unutrašnjosti piramide militarne hijerarhije. Niko se lično ne oseća krivim. A kad se jednom pokrene mašinerija ı tehnolog!Ja masovnih umorstava, onda se ona teško zaustavlja ı obuzdava. O tome nas uči i užasava iskustvo XX veka.
XX vek Je vek istraga, a mnoge istrage Još uvek traju, sada ı ovde, pred našim očima. Mnoge istrage, obavljene temeljno u prošlosti, ostale su, naravno, nepoznate, neistražene. Zašto? Iz sasvim jednostavnog razloga – naime, nije bilo preživelih. Dokumenti o zatiranju blede, hlape, nestaju, krune se i troše iz dana u dan, bukvalno pred našim očima. Cesto ı sve češće dokumenti o uništavanju bivaju zloupotrebljeni ili falsifikovani tokom vremena. Zrtve pogroma retko imaju šansu da svedoče o sopstvenom stradanju, a njihove istorije tako Je teško i neprijatno slušati, suočiti se s njima. Uostalom, žrtva nerado svedoči protiv svog dželata. Golootočani su ćutali decenijama. Ne, nisu bili samo zastrašeni – oni su se stideli i zbog sebe i zbog svojih mučitelja.
Balkanska pravila nisu časna još od trvenja sa Vizantijom, od onog istorijskog procesa bujanja, umnožavanja i osipanja država 1 državica, od odmetanja i neposlušnosti oblasnih gospodara itd, itd... Deja vu, zar ne? Možda ispaštamo ı Nemanjine grehe, rekao bi neki sujeverni zemljak, za onu njegovu surovu istragu bogumila, ko zna?...
Istraga jeste grozna, jeste užasna tema, ali joj se mora pristupiti ozbiljno, što pre, odmah, bez ikakvog okolišanja i predomišljanja, bez ikakvih kompleksa. Milenko Pajić
____Film „Točkovi“, debitanisko ostvarenje reditelja Đorđa Milosavljevića, osvojio |e _ Gran-pri na Međunarodnom filmskom festivalu u Sočiju. U saopštenju „Sinema dizaj_ nq“, producenta „Točkova”, podseća se da |e taj film dobio niz adda domace kritike, _ kaoi da je učestvovao i osvojio nekoliko nagrada na oko 40 uglednih inostranih film_ skih festivala. Filmu „Točkovi“ predstoji učešće u zvaničnom programu festivala u Pučo__nu [Južna Koreja, jul}, premijera u Sloveniji {22. |un}, Italiji, Bugarskoj, Australiji, Au_ sfriji i istočnoj obali SAD. {Befa} _
Festival glumaca u Nikšiću krajem Juna
Prema malim fopmama
Na Međunarodnom festivalu glumca u Nikšiću, od 26. do 30.juna, biće odigrano 12 predstava iz Rusije, Sjedinjenih Američkih Država, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Jugoslavije. Ruski duhovni teatar „Glas“ iz Moskve odigraće predstavu „Koma“, rađenu u koprodukciji sa pozorištem iz PriJedora, a američko pozorište iz Nju Orleansa predstavu „Rage“. Selektori ove manifestacije Blagota Eraković, Goran Sultanović i Nikola Vavić, odabrali su iz bivših jugoslovenskih republika predstave: „Julette and Justine“ Teatra iz Ljubljane, „Gustisalon“ Zagrebačkog kazališta mladih, „Peščanu slagalicu“ Makedonskog narodnog pozorišta i predstavu „Lekcija“ Mostarskog narodnog pozorišta. Pozorišna publika
će u Nikšiću moći da pogleda i šest domaćih predstava, od kojih su četiri iz Beograda: „Kontejner sa pet zvezdica“ i „Putnik“ Zvezdara teatra, „Gospođa Milibrot“ Moderne garaže, kao i „Đe god sam bio, svud” sam poginuo" Pozorišta na Slaviji. Crnogorsko narodno pozorište će u Nikšiću izvesti predstavu „Emigranti“, a Kulturni centar iz Bara „Dvije kristalne čaše“. Crnogorski reditelj i selektor festivala za međunarodni program Blagota Eraković, rekao je agenciji Beta da se nikšićki festival ove godine „otvara prema malim formama u kojima će dominirati najviše dvoje-troje glumaca“. Publika u Nikšiću će u okviru pratećeg programa, moći da pogleda i predstave Pozorišne ı Muzičke akademije sa Cetinja. (Beta)
~.
SAVREMENA SRPSKA DRAMA 8 — biće predstavljena večeras u 19 soli u Muzeju pozorišne umelnosii u Beogradu.
ih, b
_
PLATO CO0 {Bgd} — DJ Jazzy 1 od 18 + Hana Vučićević & Vosil Hadžimanov od 21 sat; Nedelja: DJ Jazzy | od 18 +- Miša Krstić Trio od 21 sat. KST klub (Bo — Guitar Needie {za ljubitelje hevi metala}.
) — sa Ieinjom baštom: večeras Cover Night. PECINA klub (Bgd) — Ziva svirka grupe Kabare. ERIJA kinje Milice Kuzeljevic,
· KONCERT — Vladimir Milivojević {klavir} večeras u 20 soli u Kolarčevoj zadužbi-
KONCERT U GALERIJI — u saradnji sa Dragstorom ozbiljne muzike Programa | 202, večeras u 21 sot u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda: Ivan Pollo-
Ku 18 sali: Susret s g05pO-
ERA — Tridesefi fesliva| dramskih amatera Crne Gore održaće se u Bijelom Polju od 22. do 24. juna. U okviru Festivala biće organizovan okrugli slo na lemu „Dramski amaterizam u Crnoj Gori, juče, danas, sjulra“. U radu žirija Feslivala učesivovaće redilelj Crnogorskog narodnog U Blagota Fraković, te kuliurni radnici iz Podgorice Slavko Kovačević i Draško Đurović. CAS ANATOMIJE — izložba Dragana Srdića od večeras u 19 sali u Likovnoj ga-
60 rad Ivane Smiljanić, poloznice likovne radionice n, biće prezenfovan večeras u 19 sali u beogradskoj
Samo neki korisnici naših proizvoda: Bil Gejts, Konan, Pepeljuga, Moćni” Rendžeri, Miki Maus, Sedam Patuljaka,· _____ Karmen, Neđa, inspektor Kluzo, Baja Patak, Karpov, Žorž Vea,· · Korto Malteze i mnogi drugi..
1 |?)
STO poSTO STO!
Beograd, Tadeuša Košćuška 72
_ tel. O11 186 355, tel/fax 186 267
mob. 063 250 700, 705 950 www.veacomp.co.yu