Данас
FELJTON
18
|| roleće 1919. označili su Dbroj| „ni štrajkovi radnika u mno|} gim industrijskim centrima Rusije, u Tuli, Sormovou, Orelu, Briansku, Tveru, Ivanovu-Voznesensku, Astrahanu. Skoro svuda su zahtevi radnika isti. Primorani na glad mizernim platama, koje su Jedva pokrivale cenu karte za snabdevanje, koja Je omogućavala 250 grama hleba dnevno, štrajkači traže pre svega izjednačavanje u pogledu snabdevanja sa vojnicima Crvene armije. Ali njihovi zahtevi su bili i politički, ili pre svega politički: traženo Je ukidanje privilegija za komuniste, oslobađanje svih političkih zatvorenika, slobodni izbori za fabričke komitete i SovJet, prekid regrutovanja u Crvenu armiju, slobodu udruživanja, govora i štampe itd. U Orelu, Briansku, Gomelu, Astrahanu pobunjeni vojnici se pridružuju štrajkačima. Ceka se trupama koje su ostale uz režim, posle borbi, stavlja pod kontrolu fabrike, oduzima karte za snabdevanje štrajka-
Elati je Bila najefikasnije holjševičko onužje
ponedeljak, 19. iun 2000.
nju arhiva pokazuje svoju pravu sliku: to je najveći pokolj radnika koji su izvršili boljševici posle onoga u Petrogradu. Krajem 1919. i početkom 1920, odnosi između radnika ı boljševičke vlasti, postaju Još gori usled uvođenja vojnih uprava u više od dve hiljade preduzeća. Leon Trocki Je bio glavni pobornik militarizacije fabrika. Strajk Je zabranjen i smatran je za dezerterstvo tokom rata. U Pravdi 12. 2. 1920. piše da Je najbolje mesto za štrajkača: koncentracioni logor.
Boliševici pnotiv seljaka
Najviši rukovodioci Partije, uključujući Lenjina, zahtevaju kažnjavanje za primer. Zabrinut zbog širenja nezadovoljstva radWika u Uralskoj Oblasti, 29. | 1920, Lenjin telegrafiše Smirnovu, šefu Revolucionarnog vojnog saveta V armije: „Izvešten sam da deo železničara sabotira... Kažu mi da su i radnici u Iževsku umešani. Iznenađen sam da se 1 vi prilagođavate situaciji ı da ne VI-
Clad 1921-1923 odnela je pet miliona osoba deca su bile prve žrtve
čima - glad je bila najefikasnije boljševičko oružje, da bi zatim prešla na brojna streljanja, po stotinak radnika i pobunjenih vojnika
U Astahanu, 10.3.1919, 45. puk pešadije odbija da puca na radnike u štrajku, koji su protestovali u centru grada. Trupe koje su ostale uz režim sa odredima Čeke stavljaju grad pod svoju kontrolu. Hapse, a kad su zatvori postali pretesni za štrajkače i pobunjene vojnike, ukrcavaju ih na šlepove, dave ih vezujući im kamenje o vrat bacajući ih u reku. Od 12. do 14. marta streljano je i udavljeno između dve i četiri hiljade radnika i vojnika. Od 15. marta represija je usmerena na „buržuje“ pod izgovorom da su oni podstakli pobunu u kojoj su radnici i nelojalni vojnici bili samo njihova pešadija. Dva dana se ubljaju i pljačkaju bogatiji građani. Prema nepouzdanim procenama broj ubijenih „buržuja“ varira između šest stotina i hiljadu. U toku jedne nedelje, između tri i pet hiljada ljudi je streljano ı udavljeno. Dugo smatrana za jednu epizodu u ratu Crvenih sa Belima, pokolj u Astrahanu, zahvaljujući otvara-
šite masovna pogubljenja zbog sabotaža.“
Pored radnika i seljaci se bune. Dva najjača razloga koja izazivaju nezadovoljstvo seljaka su: od-
. uzimanje hrane i regrutovanje u
Crvenu armiju. Svaka oblast, opština, mora da da Državi, prema
e Broj žrtava blizu sto miliona (Kina 65 miliona, SSSR – 20 miliona, Sevema Koreja i Kambodža – po 2 miliona, Avganistan – 1,5 milion, Istočna Evropa – milion)
e Knjiga koja je prodata u više od 800.000 primeraka (250.000 u Italiji, 200.000 u Francuskoj, 150.000 u Nemačkoj), koja je izazvala žestoke sporove – bilo je i pretnji sudom, pa umalo i tuče na Javnom mestu – ne otvara samo problem komunističkog totalitarizma već i svakog totalitarizma.
0 Stefan Kurtoa, direktor u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja i jedan od autora knjige, ekskluzivno za Danas:
„Jugoslovenska kriza je komunistička
kriza. Raspad započinje raspadom
Saveza komunista Jugoslavije. Neki
ludi to ne razumeju. A ne može se
živeti u kući sa lešom u ormanu. Leš smrdi. U neko doba treba otvoriti orman 1 izvaditi ga. Mrtvac se mora pokopati.“ Priredio i preveo Zoran M. CvIJIĆ
sle tri godine rata u rovovima, u „imperijalističkom ratu“, bio je drugi razlog za pobune seljaka. Procenjuje se na tri miliona broj dezertera u 1919-1920. Nasuprot problemima vlast je pooštravala pritisak. Ne samo da su hiljade dezertera streljane već su i njihove porodice pretvarane u taoce.
Sineljania zhotj snena
Lenjin polpisuje Is 2 OJO. vladin dekret kojim se naređuje lokalnim Cekama da uzimaju taoce među seljacima, u mestima gde prinudni radovi na čišćenju snega, sa železničkih pruga, nisu obavljeni kako treba. „Ako čišćenje nije urašeno streljati taoce.“
Izveštaji lokalnih Ceka:
„30: 4. I9I9: Provincija Tam, bov. Početkom aprila u distriktu Lebjadinski izbilo je nezadovoljstvo kulaka ı dezertera koji su protestovali zbog mobilizcije ljudi, konja, i oduzimanja žitarica. Uz uzvike “Dole komunisti! Dole sovjeti!! naoružani pobunjenici su zauzeli četiri komiteta u kantonu, ubili su na varvarski način sedam komunista (žive su ih sekli testerama). Pozvan u pomoć, 212. bataljon Ceke je ugušio pobunu. Sezdeset uhapšeno, pedeset ubijeno odmah, selo odakle je potekla pobuna spaljeno.“
„Provincija VOsonmej II 6 1919, 16,15h. Telepgram. Situacija se poboljšala. Pobuna u Novohopersku praktično likvidirana. Naš
Svako selo je bilo zajednički odgovorno za prikupljanje propisanih količina, koje su bile plaćene potpuno simbolično. Tek kada celo selo ispuni kolektivni plan dobijali bi pravo seljaci da kupe, krajnje nedovoljne količine,
industrijskih proizvoda
unapred određenim kvotama, hranu. Kvote ne obuhataju samo žitarice već dvadesetak različitih proizvoda: krompir, med, jaja, puter, meso, mleko ... Svako selo je bilo zajednički odgovorno za prikupljanje propisanih količina, koje su bile plaćene potpuno simbolično. Tek kada celo selo ispuni kolektivni plan dobijali bi pravo seljaci da kupe, krajnje nedovoljne količine, industrijskih proizvoda. Odbijanje da se odazovu regrutaciji u Crvenu armiju, po-
avion je bombardovao i potpuno spalio gradić Tretiaki, glavno gnezdo bandita. Operacija čišćenja se nastavlja.“
„Provimcija Jaroslava, 23: 6. 1919. Pobuna dezertera u Petropavlovskoj je ugušena. Porodice dezertera su uzete za taoce. Kada smo počeli da streljamo po Jednog iz svake porodice dezertera, dezerteri su počeli da izlaze iz šume ı da se predaju. trideset Če tiri dezertera streljano za pri-
mer. Nastavlja se
izrada projek 2 izruda namešlaju —
* dostava i montaža
*% nameštaj po želji kupca # snimanje prostora sisrvehi i shrgčna pomoć arhitekte i dizajnera
IAOODIORMOJE o SIPAW/ACIE, (ĐISĆILJIE [1 (RVDĐIKIS SOBI
Li COCA
E AA II O a i a II OM a PCM
TOP !TOURS
MKRE x?oAZAK 29.6; 10.7. ODRASLI OD 315 DEMI I 4000 DIN
POLAZAK 2. 6. DECA 2–7 GODINA BESPLATNO ODRASLI OD 500 DEMI i 2000 DIN UCL (WAM PAO 0 AO ira an opne atsnamo) - DECA 2–7 GODINA BESPLATNO POLAZAK 29. 6. ODRASLI OD 235 USD U CENE UKLJUČEN I AVIOPREVOZ
Mi smo Wurth Jugoslavija - deo medjunarodnog koncerna Wurth, vodeće sveske firme za. snabdevanje profesionalaca u različitim oblosfima montože. Tražimo terenske komercijaliste za područja:
Jagodine, Kragujevea, Kraljeva, Čačka, Užica, Valjeva, Bera i Zaječara
Ako ste mladi (od 25 do 35 godina), posedujefe automobil, završili ste srednju, višu školu ili fakulte? tehničkog Usmerenja a pri tome ste komunikofivni, ambiciozni i spremni da se pridružite pobedničkom timu - |avite se.
Vaše prijave na konkurs sa biogrofijom očekujemo na adresi:
Wurith, Zrenjaninski puši 153h; 11211 Beograd; 064 11 27 662
(GRČKA•KIPAR•TUNIS -TURSKA•KINAY" __ eCFR NO aORSKO PRINOS 3769 SENI aa nera 9
eDOBROTA, PRČ ANI – privatni smeštaj GSPR INTERNATIONAL - Mileševska 12 <> O011/458-551,/
PREDUZEĆE ZA SPOLJNU I UNUTRAŠNJU TRGOVINU UVOZ KOMPONENATA ZA STOČNU HRANU
Beograd, Stevana Brakusa 6, III IN
SPECIJALNI POPUST
ZA ČITAOCE DANASA
e 3 o Li ___ G3 ~“ 3 -- [43] IC | ia = O 3 OSNOV INTERNE MEDICINE i ~
Šš Oksiprdski VODIČ KROZ KLNIČKU PRAKSU o <
ž Tinu i ra naše jaziki, u Brivoxlu | IBGŠKČIJI e =
S naš najsminenknijai širučnjaca = |
Budite oGLASNI !
radio TELEVIZIJA RESAVA «fi Ta — (=| || Svilajnac .. Prvi program 101,9 MHz 32 UHF Drugi program too,6 AAHz OGLASite se.
Tel.fFax [035] 311-572, 312-360, 312-651, Vračarska 2, Svilojnac