Данас

petak, 23. jun 2000.

| m 1 m azjanmija” ABBA-Iata-ii!

„Je |' stvarno voliš ABBU?”, pitgju me mnogi od kada sam to javno priznao U ovoj rubrici. Na osnovu te činjenice, zaključujem više slvari: da mnogi čiloju Danas, da se oko ABBE |oš uvek lome koplja - neki su, naime, mo|im priznanjem oduševljeni, a neki zgroženi - i da je ABBA veeeelika grupa, jer samo o fakvim grupama se živo raspravlja i posle četvrt veka. Dakle, nisam lagao sud u prefhodnoj izjavi i još jedanput, sa |ednom uzdignutom rukom - druga je, naravno, na Bibliji - potvrđujem da sam ovaj kvartet zavoleo doslovce onog sekunda kada sam ga prvi put čuo.

Naravno, ABBA je kič. To, medulim, ništa ne znači; kič su i Roxy Music. Ne, fo nije kič, to je kemp. Da, ali i kod ABBE... Dosta! Jugosloveni ne moraju da se iscrpljuju feorelisanjem da bi došli do zaključka kako je ljubav prema ABBI zdrava i normalna stvar. Hoće se reći kako je zdravo i normalno voleti vreme u kojem nismo znali, niti nas je bilo briga, ko je ko u srpskoj Vladi, kakvi se interesi ukrštaju na Balkanu, hoće li sutra Ja kiša ili će, ako bude lepo vreme, padati bombe, i tako dalje. Da ne bude zabune, nismo jedini: u Londonu, na primer, možete do mile volje slušati ABBU na radio stanicama, u prodavnicama kompakt diskova, u pabovima... gde god hoćete. Valjda i Englezi više vole sedamdesete, vreme u kojem nisu morali nikog da bombarduju da bi pokazali kako su velika nacija. Hoće se, znači, samo polcrtali Da poznafa činjenica da ljubav prema sedamdesetima nije srpski specijalitet, nego planetarni frend; sedamdesete su u sebi nosile dekadenciju, opušlenos} i uživanje kojem nije bilo ravnog. Na vrhuncu te dekade kulino mesto bio je Studio 54, klub u kojem je ljubav vođena slobodno, bez stida, i u koji je Bjanka Džeger ulazila na belom konju. Danas je kultno mesto Stejt Dipartment, u kojem se ljubav vodi tajno, na prevaru i na brzinu, a BiBDki Džeger |e, bespofrebno se iskupljujući za prethodne nepodopšline, sligla na Kosovo da spasava unesrećene.

Ipak - da se mi lepo vratimo temi - najvažniji razlog neprolazne popularnosti ABBE ne leži u tome što je ona savršena eskapistička kontrateža pojavama poput Slobodana Miloševića, Bila Klintona, Joške Fišera ili Mirka Marjanovića. Taj razlog, kao i kod svih važnih grupa, leži u samoj muzici. Osim Beatlesa, samo je još ABBA imala pesme koje su, u bukvalnom smislu reči, bile savršene; njima se nije mogao ni oduzeti ni dodati nijedan jedini ton, nifi je iko ikada snimio debi verziju koja prevazilazi original. Ne zngle o čemu pričam? Rodeni ste u vreme kada najpoznofija skraćenica sa čeliri slova nije više bila ABBA nego NATO? Ništa zato: samo nabavite neki od albuma slavnih Sveđona i jednostavno nadoknadite propušteno. Prvensiveno preporučujem oficijelni „Greatest Hils“ sa pesmama od 1973. do 1975. i „Mrrival” iz 1976. godine. Tvan Ivačković

„Manijest 3“ od danas u Ljubljani

Pozicija umeinosti ıi kontekstii političkih

inansformacija

Treće evropsko bijenale savremene umelnosli „Manifest 3" starluje danas u Ljubljani. Uče{će na Bijenalu potvrdilo je 59 umetnika i umetničkih grupa iz cele Evrope. Izložba će bili postavljena u vi{e goalerijskih prostora u Ljubljani i ofvorena do 24. seplembra. Kustosi izložbe, Morija Hlavajova {Slovačka}, Kofrin Romberg {Ausirija}, Frančesko Bonami

Branko Dimilrijević, {ef beogradskog Odeljenja za obrazovanje i dokumenfaciju Centra za savremenu umefnost predsedava(e konferenrijom Medunarodne asocijacije umelničkih kritičara {ACA}. „Manifesta“ se svake druge godine održava U drugom evropskom gradu. Prva dva Bijenala održana su u Roferdamu {1996 i Luksemburgu [1998]. Od sa-

mog osnivanja, organizatori „Mani-

Specijalno za Danas

| nogo foga U vezi s Literarnim vozom i onim šfo se oko njega

TO dešava počinje da nolikuje snu. Kada kažem san, medutim, GR ne mislim na klišetirane predstave o snovima kao o ostvrenju nečeg nedosližnog i idealnog, već na one snove kakve obično sanjamo mi iz Beograda, snove..u kojima se izoštravaju slutnje, oslobađaju potisnuti strahovi i lu i tamo, U eko hilnji, promiču i neki od dragih prizora... Kuo mesto okupljanja, Literafur express 2000

ma sumnje da je lo jezik. Posle prve sedmice puta svi su pomalo zapali u krizu. Pojavila se želja za komunikacijom, a engleski jezik ni jednom piscu nije baš vrlina na koju se može osloniti do kroja. U usamljenosti koja je sve obuzela, mnogi su se tako seti| jezika koje su osim svog nekada učili kao moternje i na njima progovorili bez mnogo stida i uslezanja. Pokazalo se tako da |e za Belgijance dobro da makar s kim progovore francuski, da je za Lifvance sasvim

prihvatljivo da bilo

cje i či RISA i : O Osfvari0 potelne namere IUNIHA i ALLIMN s kim po svojih organizatora. Svi koji su prina put krenuli kao neslični, KALININGDRAB . ST. PETERSBURG sada su poslali jednostav- waLBDRK MDSCDW no pulnici. Počela su tako „Au ovER MINHSk

vlak literature Mis: | BORTMUNB BREST prva druženja i ona se WARSZAWA ligi ickliuj- BRUSSEL : ; za sada odvijaju isklju- RUVEC E BERLIN čivo po regionima. Ali, čaju na kakvi su-to samo kružo- UILLE ruskom, ci! Rusi se druže samo s ·AmJS da je čak i za onima koji znaju ruski, d10 | aogpgAbx Makedonce i ni u kom slučaju nisu samo Slovence dobro

Ukrajinci i Belorusi, već i svi oni ko-

|i su do pre neku deceniju tvrdili kako ih boljševička centrala iz: Moskve flači i sprečava U razvoju, Ruskog su se spremno prisefili Jermeni, Litvanci, Poljaci, Slovaci, pa čak i Cesi. Sada se svi oni kreću ubBeak i tiho jedan s drugim pričaju. O čemu, to bi bilo interesantno sdznofi, ali o fome za sada ne znam ništa, jer ovi iz bivšeg isfočnog lagečra o rezultatima svojih

| a OT OO ana za sada ne

izveštavaju nikog. A ko bi stigao i da ih upita, kada su ne manje iznenadujući i drugi „serklovi“. Makedonci se druže sa Bugarima.- Govore nekom vrstom makedonsko-bugorskog jezika. Rozumeju se i veselo smeju istim šalama, kao da su oduvek znali samo za prijofeljstvo. Belgijanci se viđaju sa Holanđanima i Francuzima. Grci se okreću Turcima, kiparskim Grcima i kiparskim Turcima, i to nije kraj. Jugosloveni se izvanredno razumeju sa

MADRID

da još s nekim pro"598 govora srpski ili hrvalski. Nekadašnji srpsko-hrvalski jezik tako uz francuski, engleski i ruski, još jednom postade neki imperijalni jezik, a ovakva sličica bez sumnje i odgovore na mnoga pitanja Da često poslavljamo sebi u Beogradu.

Sue manje npči, SVE Više slika

0) jezicima svakako vredi u ovom članku progovoriti još koju reč. Cim je ekspedicija Literarnog voza prešla u Spaniju, postalo je |asno koliki je problem govor na rozličfim |ezicima. U Portugalu su, naime, još uvek svi znali engleski na način na koji se oi |ezik u proseku poznaje u malim sredinama. U 5paniji već golovo niko ne govori bilo \aii drugi jezik osim španskog. Sve ovo stvara probleme i

voz nije ni kongres kardiologa gde lekar uvek razume lekara, ni muzičko takmičenje mladih pijanista gde svi govore univerzalnim jezikom muzike, ni zajednička izložbu slikara iz mnogih zemalja. Pisci tako postaju poslednje žrhe mešanja jezika u podnožju Vavilonske kule.

A nije da ovoj zbunjenosti ne doprinose i novi organizatori. U Spaniji smo se susreli s pravim latinskim poimanjem vremena i odgovornosli. Sve |e lako, sve je blizu i za sve ima vremena. Da sivar bude gora, ekspedicija Liferornog voza stigla je u Madrid baš u jeku generalnog šfrajka aulobuskih prevoznika. Nekoliko Štrojk-brehera ipak se pronošlo, fe su pisci nekako prebačeni do hofela. Na

osfale manifestacije mora-

Pt}: lo se peške. Ipak, Madrid

i divan grad, s ogromnim ulevarima i grandioznim fontanama, pa iako sve nije baš blizu, pešačenje nekako prolazi u uživanju. Ono što ne doprinosi zadovoljstvu su manifestacije. Citav Literarni Voz U Spaniji se pojavljuje nekako inkognito. Susrećemo se sa malim brojem ljudi iz struke. Tek po koji pisac, prevodilac, urednik ili izdavač Njihova mesta uglavnom su zauzeli polili(GTi. __

| u Spaniji obratio nam se ministar kulutre. | on je, kao onaj njegov kolega iz Portugala, imao oči neobićno Žive i opasne; i ovaj nas je pozdravio istim biranim rečima, a naš voda pula zahvalio mu se istim govorom. Istog dana poslali su nas na Sa|am knjiga koji je bio verna preslika onog iz Lisabona: u javnom parku, duž dugačke aleje poređani drveni kiosci i improvizovani paviljoni sa velikim izborom naslova, ali na španskom. Setali smo i kuriozitefa [00 se zagledali u špansku književnu produkciju, za koju primećujem da nualikuje svim drugim u poslednjih deselak godina: sve manje reči, sve više slika. Posle dosta šetanja ipak smo zastali. U jednom od šatora obrotili su nam se predsednik Društva španskih prevodilaca i predsednik Komore

(07 {OV (o)!

no dugačkih pola safa izošfravala se do Lok Cemu susre! sa infernacionalnom skupinom pisaca koji ne rozumejU ni reč onoga 0 čemu se govori? Cemu poelsko isticanje tišine koja je okružila knjigu {ja sam ih ipak ponešfo rOZUmtojš Valjda zbog sticanja političkih poena. Pisci i anzil

„Da |e krajnja svrha našeg boravka U Spaniji bilo isticanje pojedinih |avnih radnika, videlo se i naredne večeri, kada se u Atenaumu, najvećem španskom drušivu ljubitelja knjige, na diskusiji naslovljenoj „Pisci i egzil“ pojavilo svega nekoliko posetilaca. Veče |e inače, za razliku od onog porfugalskog, bilo izvanredno organizovano, a fome su doprineli vredni i dragi slavisti Luisa Fernanda Garido Ramos i njen muž Tihomir Pištelek. Sve |e išlo kako treba, sinhrono prevođenje omogućilo je živu i nespulanu raspravu pisaca iz svih nekadašnjih jugoslovenskih republika, ali šia to vredi kada je jedno, po svemu uspelo veče, posmairalo tek nekoliko Spanaco. Ipak, vredelo je naći se u Atenaumu. Za jednim stolom sedeli su Dubravka Ugrešić iz Amsterdma, Damir Miloš iz Zagreba, Zoran Ančevsi iz Skopja, Aleš Car iz Ljubljane, Nenad Veličković iz Sarajeva i Aleksandar Gafalica iz Beograda.

Pričali smo poneseno i iskreno: o feškim prilikoma za pisanje, o poirebi da se pobegne nekud, bilo kuda, o leškoci koja diktira prenošenje aktuelnih zbivanja u liferafuru, o fome kako je literatura koja nalikuje no živof šund, a živol koji je sličan literaturi pukao. Kada je došao red na pitanja iz publike, obraiila nam se žena koja se predstavila kao kuluirni afaše Hy 00 veleposlansiva u Madridu. Pitala nas je zašto smo toliko sumorni i, iako mladi, svi tako razočarani. Umesto drugih odgovorio sam da mi nismo umorni, već smo sum0r– ni. Kasnije sam saznao da se gospoda iz RUB, ambasade zove luga Tarle. Cudnog li imena i prezimena. Jedna Tuga pita nas zašto smo fužni. Sve

(Iiji] i Ole Bouman {Holandija}, u saradnji sa Cenfrom za savremenu mi je fo još te večeri zaokružilo sliku o namg, O ngkadašnjoj i sadašnjoj Jugoslaviji, o Spancima, kao i o boravku Liferarnog voza u Madridu. Bi

izdavača Spanije. Govorili su na španskom u dubokom uverenju da ih svi razumejU, a svest o nemogućcnosfi prave komunikacije u toku tih pakle-

proizvodi „buku“, kako bi rekao Zak Mali. Svi su tu sa željom da se obrafe svima, svi imaju potrebu da iskažu svoje misli i nastojanja, ali Literarni

[Viptigja ii Maloj Bihligteci

Papa „Medeja“, u okvi-

bosanskim Srbima, Hrvatima i Slovencima! -Sfa je doprinelo ovim, u najmanju ruku, čudnim zbližavanjima? Ne-

feste” bave se istraživanjem pozicije

umetnosfi U kontekstu OOTRIN i

političkih transformacija u Evropi. ID. J

umefnos} iz Beograda, odabrali su

beogradsku grupu {[kort za re esfaci|i.

venskog učesnika na Moni

PLATO COOLT JAZZ boš SOLISTIČKI KONCERT Oj DJ Jazzylod 18 + DJ Maki- mila Vardalić 0 j

ardalić {violina} i Svellana“ javelli & Bisera Veletanlić i Summer Stankov ({klavirska saradnja

večeras

ru „Male biblioteke SKZ“ pokre- | Jazz Passangers Quintet od 21 sat, u 21 satu likovnoj galeriji Kulfurnog: nufe tokom NATO bombradova- BUS klu || i) - Non slop ritam. cenira Boogradu. nja 1999, nedavno se pojavila u PECINA ub Bgd} - Funkosav- | DIPLOMCI - Klasa profesora knjižarama, Euripid je dramafi- — rus{DJ Pepe). · klovira lale Maleš MS „Kosta Manojčar čija dela imaju izobilje duho- | AGQUARIMUS klub (Bgd) - Distur- lović {Aleksandar Popović - klavir i vitih i dubokih sentencija i re- ~ bing Truth (DJ O _________ klarinet), večeras u 19 safi u Klubu STUPICA klub {Bgd} - Velika matične kulfure Zemun. -

fleksija, a prikazivanje njegovih drama u pozorištu bio je 55 O rasadnik njegovog učenja. Euri- OH! CINEMA ae odn ia pidovi obožavalac bio je i Alek- | terasa, B i Legende prvi pul svira sandar Makedonski, Aristofelov | ju u klubskoj atmosferi, večeras U učenik. 22.30 sali e Od Euripidovog dela sačuvano | | BAJKA klub (Valjevo}- Nasfavak" |e osamnaes! fragedija, izmedu | promocia Teacher's-a večeras u 22. ostalih, „Elektra“, „Ifigenija na Ta- | salg, ___ ___ uridi“, „ljon“, „Kiklop , „Medeja“, | DECA LOSIH MUUZICARA - „ „Orest“, „Pribeglice, „Hekaba“, | kulini beogradski bend 00 veče- 1001 PAD -predsavo radionice # „Helena“, „Herakle“, „Hipolit“. | ras u 22 sata u Barutani (podrška DJ „Kreofivna reč nastala na osnovu li S Aulor je pozna! i po lome što je pr-___ Eye). Time se otvara koncerina sezo- nih feksiova polaznika na temu 6 vi Dai rikazao helensku sliku | na ovog beogradskog „open-air'pro- „Svesiil podsvesi“ u AKUD „Branko“ 9 Iragične ljubavi i onih strašnih bu- | slorM, - Krsmanović u 20.30 saWi, ra koje u ljudskoj duši može po- | MDAVIDOFEF koncerna sezona - | STRIP - Zoran Penevski predsla-. krenuli svakovrsna strast. Maksim Vengerov, Beogradska filhar- viće večeras u 20 Sali novo REX-ovo Od Medeje, Euripid |e načinio | monija i Vaag Papjan, večeras U strip izdanje „Crofičko zavera“. junakinju građanske bračne trage- | 20.30 sati u Sava cent. FOTOGRAFIJE - Dragana Mondije kakva se neretko odigravala u __dića od večeras u 20 sati u Galeriji 19. ondašnjoj Alini i kakva se odigra- i va i u današnje doba.

____ART FINALE 1999/2000 Melje 212 u 20.30 sati: Milica Novković „Kamen za pod glavu“, diplomska . predslava sludenala glume u klasi | prof. Petra Kralja i Dejana Cavića —> . Scena Dadov u 20 sati: Džon Patrik

· „Deni i duboko plavo more“, diplom-

ska predstava studenata glume u kla-

si prof. Mirjane Karanović:

· promocija & grupa Frenky.

i OU

The Penfect Slopm

Džordž Kluni u filmu baziranom na istinitom događaju, u američke bioskope „kreće“ 30. Juna ~

Ji TOCE e

___ASTOR PIAZZOLA (hommage} 0520 sli u Galeriji 19 - večeras U Einomuzeju u Beogradu slepenika Doma omladine Beogra-

i}: Bellango lua

S. DD: