Данас

TDanmas

Za američku ekonomiju primetni su „neki znaci usporavanja“ u aprilu ı maju, saopštila je Direkcija federalnih rezervi. U nekim de„blagi rast cena tj. inflacija koja nije poprimila razmere opštije raširenosti. Analitičari procenjuju·da ovaj iz- | veštaj neće mnogo povratiti poverenje investitora. Federalne rezerve · će povećati kamatne stope na svom sledećem zasedanju u julu. Cen- · _ tralna banka je već posegla za „koktelom“ mera. U izveštaju ove fi-- ia A _ M ~ | OI nansijske institucije piše da su tržišta radne snage ostala neprome- · | _ MB i: njena i da tendencije pogoršanja nema. Jedan časopis je stanje u. __ _ _'K LI ~ , |E američkoj ekonomiji okarakterisao ovako : Nestašica radnika je sve- · __

lovima zemlje primećen je ,

ponedeljak, 26..jun 2000.

OVAA EEE IOS

Pe kara SUBe pie OR ezi

prisutna, teško ih je naći i zaposliti“.

Broj ljudi zaposlenih u javnom sektoru Ujedinjenog Kraljevstva · Velike Britanije i Severne Irske je povećan prvi put u poslednjih dvadeset godina, saopštio je Nacionalni zavod za statistiku. Najviše novih radnih mesta otvoreno Je u zdravstvu i obrazovanju. Prošle godine u javnom sektoru bilo Je pet miliona zaposlenih, od toga je 1,6 · miliona bilo zaposleno u zdravštvu 1 socijalnim službama.

Svetska izložba „Expo 2000“ koja se održava u Hanoveru traje tek nešto više od dve nedelje , a sve je jasnije kako planiranih 150 hiljada posetilaca dnevno pa čak ni 100 hiljada, ni izdaleka neće biti.Direkcija EXPO više ne objavljuje koliko je dnevno došlo na izložbu, a na druge načine se može izračunati kako dnevno ne dolazi više od 70 hiljada duša. Jedan razlog je svakako cena - 69 maraka za odrasle osobe, oko 150 za porodicu sa dvoje dece, ali ni nemačke železnice nisu odustale od nadoplate za put u Hanover.

Piše: Dragan Pejić

pored trenutnih ograničenja i teških posledica koje je privreda SRJ pretrpela usled ekonomskih, privrednih, pa i političkih kretanja (raspad zemlje, sankcije UN i agresija zemalja NATO...), ona u budućnosti može predstavljati jedno od najinteresantnijih mesta za inostrane investicije u jugoistočnoj Evropi. U prilog tome govore podaci da je, čak i u vreme sankcija, sklopljen određen broj ugovora o inostranim investicijama u privredi Jugoslavije. Ulazak stranog kapitala na domaćem prostoru je bitan uslov za radikalnu i svestranu tran. sformaciju jugoslovenske privrede u pravcu njenog vlasništva, upravljačkog, organizacionog i finansijskog restruktuiranja. Niko ne raspolaže tačnim zvaničnim podacima o dosadašnjim stranim ulaganjima kad nas. U takvoj situaciji u ovom kontekstu se navodi jedna procena da su u periodu 1989. 1997. ukupna strana ulaganja u privredu Jugoslavije bila nešto manja od 4,6 milijardi DEM (od čega 1,6 milijardi DEM otpada na prodaju „Telekoma“). Na bazi raspoloživih podataka mogla bi se izvesti sledeća računica: s obzirom da je u periodu 1989. - 1991. registrovano 2.302 ugovora o stranim ulaganjima, čija je ugovorena vrednost bila 1.789,7 miliona DEM, da Je ugovorena vrednost stranih ulaganja u periodu od 1991. do sredine 1996. bila 1.056,6 miliona DEM i da su prema podacima NBJ u platnom bilansu strana ulaganja u 1997. bila 740 miliona USD, _ au 1998. godini 113 miliona dolara, dolazimo do cifre od oko 4,3 milijarde DEM. Međutim, vrlo je izvesno da je strani ulo_ Ženi kapital (zbog velikog odstupanja između iznosa ugovorenog, odnosno „obećanog“ stranog ulaganja i stvarno uloženog kapitala), a pogotovo onaj koji je sada u privrednoj funkciji, | znatno manji od navedene cifre 1 da verovatno ne prelazi cifru ji od 2,5 milijardi DEM. | __Sta su osnovne karakteristike stranih ulaganja u našu privredu? _ Vrednost pojedinačnog ugovorenog stranog ulaganja bila je

školske fable – ze

ORGANIZACIJU, PROIZVODNJU I PROMET

stolice i osfoll elemenil enferijero) - Nameštoj za Vaš dom (kuhinje, dečije sobe, ormani...)

relativno skromna tj. 62,7 odsto su bili ulozi od 50.000 DEM; Postojala je velika razlika između ugovorenih (tj. obećanih) stranih ulaganja i stvarno realizovanih koja su bila znatno manja; Ostvaren je vrlo skroman priliv novčanog kapitala po osnovu stranih ulaganja; Ulozi stranaca su bili uglavnom u opremi i stvarima (od čega je ne mali deo otpada na putničke automobi-

- COOP

ARILJE PREDUZEĆE ZA ISTRAŽIVANJE,

vrlo malo velikih svetskih transakcionalnih korporacija je uložilo neki značajniji kapital; Značajno učešće među stranim ulagačima su imali naši ljudi koji žive u inostranstvu.

Takvih preduzeća je.u SRJ krajem 1991. bilo 1.628 (357 sopstvenih preduzeća stranih lica i 1.271 mešovitih preduzeća), da bi ih krajem 1992. bilo 2.275, krajem 1993. 2.548, krajem 1994. 2.645, krajem 1995. 2.807, krajem 1996. 3.444, krajem 1977. 3.283, krajem 1998. 3.128 i sredinom 1999. 3.046 (705 sopstvenih preduzeća stranih lica i 2.341 mešovitih preduzeća). Iz ovoga se može izvesti zaključak da je interes za strana ulaganja u preduzeća u Jugoslaviji postojao i u nepovoljnim uslovima sankcija, uz razumljivo usporenu dinamiku, da bi krajem 1996. broj preduzeća sa stranim ulogom bio najveći + zatim sledi postepeni pad interesovanja. Predominantni oblik angažovanja stranih ulagača su mešovita preduzeća u formi 7 društva sa ograničenom odgovornošću. Osim ulaganja u pred-

Poslovna škola za PR bripremci kadrove za vreme

Tržište je surovo kao ljudi

kada i mi postanemo svet

le i automate na igre na sreću); Sa izuzetkom dva - tri slučaja:

sfrcinog kapitala u YU privre

uzeća, nešto kapitala poreklom iz. no je u 22. mešovite banke u Repu ·še ne postoje), a vrednost ovog s valutama) bila je oko 50 miliona. vodilo se dosta razgovora o velik: bez većih rezultata, osim u slučc (1.568 miliona DEM); odnosno ko priju“. Napominje se da je najveć, vanog stranog ulaganja u ICN Ga: nedavno osporen. |

U interne institucionalne okvire. pre svega, propisi kojima se nepo' Od ovih propisa izdvaja se Zakon c godine sa izmenama i dopunama. da je ovaj zakon približan rešenjir, tranziciji, Dogotovo one u naše

Tri dobijene ponude među: konzorcijuma za izgradnju duge deonice autoputa od: Makedonijom u vrednosti dolara su možda znak da,

Preduzeća sa stranim ulogom im: zvoljeno je sto posto vlasništvo str” latnosti za koje postoje ograničen. đeni su podsticaji za strana ulaganim-ulaganjima uređuje samo mal nja u preduzeća, pri čemu strana: Zakona o preduzećima koji važe ; zeća ili ulaganja u isto. Praktično. važe posebni zakoni. Svi ovi prop! stranih ulaganja mogu se opisati ı ralni, odnosno da udovoljavaju osldardima. Međutim, propisi koji neposrec' su samo jedan segment ukupne i najliberalniji propisi ne mogu da | dostatke u pogledu opšteg poslovganja. Pri tome su aktuelne ocene ·' viji vrlo nepovoljne. Naprimer, ser tional Investor i Euromomey svISmesto među 135, odnosno 180 ze: neki dan smo mogli pročitati i to Investicionu klimu u Jugoslaviji svih zemalja u tranziciji.

U ovakvoj situaciji proizilazi da Je vreme neki značajniji priliv stra pogotovo kroz velike projekte pri: đutim, to ne znači da ovih projek

_drugih zemalja i firmi investitora, gle ponuditi posebne (državne) g: Možda su, ipak, tri dobijene ponu! juma za izgradnju 141 kilometra d ša do granice sa Makedonijom u lara, znak da dolaze bolja vremen”"

Koliko puta ste imali razgovor za posao, poslovni ili, možda, ljubavni sastanak, a niste ga uspešno „obavili“. Sve što ste rekli, bilo je u redu, sadržaj Vašeg „nastupa“ bio je više nego O.K, a opet ništa.

Marina Marković, predavač na FDU, Akademiji umetnosti BK, banjalučkoj Akademiji umjetnosti i u Poslovnoj školi za public relations tvrdi da, iako niste glumac, Vi, ipak,

Nisu samo predavači ti koji ocenjuju. U Poslovnoj školi z aPR i budući PR

svakodnevno nastupate, bilo da je to

neki sastanak na kome treba da ube_ dite nekog sagovornika u to što pročitate ili ubeđujete šefa da je baš Vaš predlog onaj pravi, bilo da polažete.

ispit ili se udvarate.Kultura govora, i pored bogatog i

lepog jezika koji imamo, je nešto čemu svi posvećujemo malo ili nimalo

pažnje, — - ___ Svaki put kada nastupamo mora-

sleniuj

stručnjaci ocenjuju svoje profesore. Poslednja generacija polaznika najbolje j. prosečnom ocenom 4,94, ocenila mr Marinu Marković koja predaje „Oblikov nje govora“, dr Tijana Mandić za predavanje „Komunikacija sa teškim sagovo nicima“ i Bora Miljanović za „Nastup na TV“ dobili su ocenu 4,92, a svi ostal predavači dobili su izuzetno visoke ocene: dr Predrag Vujović („Sponzorstvo neprivrendnih organizacija“ i „Osnove PR-a“) 4,9 i 4,8, dr Slavko Kovačevi (Promotivna strategija), 4,8, Darko Kocijan („Radio kao sredstvo PR-a“) 4,76, Cvijetin Milivojević („Izdavaštvo u PR-u“) 4,6, Zoran Blažina („Dizajn u funke: ji PR-a“) 4,52, dr Srbobran Branković („Javno mnjenje i istraživanje“) 4,45, An drija Kolundžić („Internet u funkciji PR-a* 4,4, Branislav Savić („Kreativ _ nadžer“) 4,29, dr Sergije Lukač („Mediji i PR*), 4,x0..

mo se pripremiti za sagovornika, a to podrazumeva sadržaj i formu našeg

izlaganja, kaže profesorka Marković.

A šta kažu slušaoci ovog i deset drugih predavanja iz oblasti PR-a i

poslovnih komunikacija? Ružica Ra--

dović, polaznik 15. generacije Po-

- slovne škole za PR, inače direktor marketinga „VeA Comp“, poznatog · proizvođača kompjuterskih stolova i | egronomskih stolica kaže: „Cini”mi se da je PR suština poslovanja. Od toga kakav je identitet kuće, zavisićei –—

Koju ljudi imaju o njoj, a poče-

vić, sales manager firme „Nova“, do-

dok mr Miodrag Mitrović iz „Energo-

projekta“ smatra da je „PR nepre'gledno polje puno šansi“. _

Kultura govora je samo jedan seg-

ment PR-a koji se uči u Poslovnoj

ik toga su ljudi u firmi, jer sui zaponoj firmi najbolja reklama | · _________ pi „preživeli“ i uspeh dok će oDi

Njena koleginica Mirjana Šaranodaje: „Da sam ranije završila Poslov-– nu školu za PR, izbegla bih mnoge nedoumice u poslovnim koracima,

školi za PR. Na ovoj specijalizaciji

· predaju i drugi eminentni stručnja_ci iz svojih oblasti, bilo da je u pita-

nju nastup na TV ili radiju ili komu-

nikacija sa teškim sagovornicima,

marketing i promolivna strategija, protokol, poslovni bonton, kultura oblačenja, istraživanje javnog mnjenja, kreativno mišljenje... To Je sa-

mo deo onoga što nudi ova škola. Jer, kao što kaže dr Predrag Vujović, · predsednik Upravnog odbora škole:

„Doći će vreme kada ćemo i mi raditi po svetskim standardima što zna-

či da će se uticaj javnosti na delanje

svih nas povećati, pa će pripremlje-”—

drugi svoju šansu potražiti u nekom

drugom Životu. Jer, trište je nemilo-

srdno, isto kao i ljudi.“ · _U toku je upis 16. generacije ove

škole, čije školovanje počinje na je-

sen. Podrobnije informacije o uslovi-

ma upisa, mogu se dobiti u administraciji škole: Požeška OZA/V, tel/fax

546-437, e-mail: pragencyQeunet.yu. __________D ŠeUOVIĆ