Данас
i
Trvi izveštaji O Opasnosti
(da tokom Zžime |9932%
1933. nastupi „kritična prehrambena situacija“ stigli su u Moskvu tokom leta 1932. Avgusta 1932. Molotov je obavestio Politički biro da postoji „realna opasnost od gladi čak i u distriktima gde je žetva bila vrlo dobra“. Uprkos tome, on predlaže da se ispuni, po bilo koju cenu, plan. Tog istog meseca avgusta predsednik Saveta narodnih komesara Kazahstana, Isaev, obaveštava Staljina o težini gladi u toj republici, u kojoj je kolektivizacija, sa ukidanjem tradicionalne nomadske ekonomije, napravila rasulo u poljoprivredi. Cak su tvrdi staljinisti, poput Stanislasa Kosiora, prvog pDartijskog sekretara Ukrajine, ili Mihaila Kataiviča, prvog, partijskog sekretara za regiju Dnjepropetrovsk , tražili od Staljina ı Molotova da smanje plan. „Da bi u budućnosti pro-
ponedeljak, 26. iun 2000.
naredbu, koja je osudila na PO TU smrt milione
gladnih. Sa potpisom Staljina i Molotova, vlada je naredila lokalnoj vlasti, posebno GPU, da spreči „svim sredstvima masovan odlazak seljaka Ukrajine ı Severnog Kavkaza u gradove. Po hapšenju kontrarevolucionarnih elemenata, druge izbeglice će biti vraćene u njihovo mesto stanovanja“. Naredba Je objašnjavala, takođe, prilike: „CK i vlada imaju dokaze da su egzodus seljaka organizovali neprijatelji sovjetske vlasti, kontrarevolucionari, poljski agenti sa ciljem da vrše propagandu posebno protiv kolhoza i generalno protiv sovjetske vlasti.“
Ukinuta siohoda kpatanja
U svim regijama, u kojima je zavladala glad, ne prodaju se više karte za železnicu; us-
postavljaju se kontrolne stani- ·
ce GPU-a, kako bi sprečili selake da na-
/
U doba Velikog terora naredbe za pogubljenje sul bile svakodnevne, ova obuhvata 6.600 osoba: Naredba koju je potpisao Staljin
izvodnja mogla da se poveća u skladu sa potrebama proleterske Države“, pisao je u novembru, u Moskvu, Kataivič „mi treba da uzmemo u obzir minimalne potrebe kolhoznika, inače neće biti nikog da poseJe ı osigura proizvodnju.“
Molotov je odgovorio: „Vaš stav je u suštini pogrešan, neboljševički. Mi pravi boljševici, mi ne stavljamo potrebe Države - potrebe precizno određene partiskom rezoluciJom - na deseto ni čak na drugo mesto.“ Nekoliko dana docnije, Politički biro je poslao cirkular kolhozima, koji Još nisu ispunili plan, naređuJući da smesta pošalju „sve Žitarice - uključujući ı seme za narednu setvu“!
Prinuđeni da, pod pritiskom, tačnije torturom, isporuče svoje mršave zalihe, nemajući prilike da kupe bilo šta, milioni seljaka, iz najbogatijih poljoprivrednih oblasti SSSR-a, bili su osuđeni na glad i nemajući drugog izbora kreću put gradova. Međutim 27. 12. 1932, vlada je uvela interni pasoš i obavezu prijavljivanja građana, kako bi sprečila egzodus sa sela, „ograničila socijalni parazitizam“ i „vodila borbu sa elementima kulaka u gradovima“. Suočena sa Dekstvom seljaka, kako bi preživeli, donela je 22. 1. 1933,
0 Ž- 0: |. | 7 o. CČ ŽŽ -
puste di strikt. Početkom marta 1933, politička policija izveštava da je tokom jednog: meseca zaustavila 219.460 osoba u cilju sprečavanja egzodusa IZgladnelih seLaka, od njih 186.588 je vraćeno U mesto stanovanja, Ostali su uhapšeni ı suđeno im je: Al GPU ćuti O stanju Osoba vraćenih iz gradova. O tome svedoči italiJanski konzul iz Harkova, centra Jedne od regija najviše pogođenih glađu: „Već nedelju dana radi služba za prihvatanje napuštene dece. Pored seljaka, koji su pohrlili u gradove Jer nemaju nadu da mogu da prežive na selu, ima i dece ko-
0 O ee
0 Broj žrtava blizu sto mihona (Kina 65 miliona, SSSR – 20 miliona, Sevema Koreja i Kambodža – po 2 miliona, Avganistan – 1,5 milion, Istočna Evropa – milion)
0 Knjiga koja je prodata u više od 800.000 primeraka (250.000 u ftaliji, 200.000 u Francuskoj, 150.000 u Nemačkoj), koja je izazvala žestoke sporove – bilo je i pretnji sudom, pa umalo i tuče na javnom mestu - ne otvara samo problem komunističkog totalitarizma već i svakog totalitarizma.
0 Stefan Kirtoa, direktor u Francuskom nacionalnom centri za naučna istraživanja ijedan od autora knjige, ekskluzivno za Danas:
„Jugoslovenska kriza je komunistička
kriza. Raspad započinje raspadom
Saveza komunista Jugoslavije. Neki
ludi to ne razumeju. A ne može se
živeti u kući sa Ješom u ormanu. Leš smral. U neko doba treba otvoriti orman 1 izvaditi ga. Mrtvac se mora pokopati.“
Priredio i preveo Zoran M. Cvijić
teretnim vozovima na pedesetak-šezdesetak kilometara od grada, istovaruju ih da umru. Na tim mestima kopaju velike zajedničke rake u koje stavljaju pomrle u vagonima.“
Blati i tifls
Na selu smrtnost je dostigla maksimumu proleće 1933. Uz glad pojavio se i tifus; u varošicama od više hiljada stanovnika, tek nekoliko desetina je preživelo. ] izveštaji GPU i italijanskih diplomata govore o slučajevima ljudožderstva. „Svake noći, u Harkovu, skupe skoro 250 mrtvih od gladi ili tifusa. Primećeno je da su mnogileševi bez jetre. Izgleda da je izvađena kroz veliki razrez na 4ešu. Policija je uspela da uhvati nekoliko misterioznih 'operatora” koji su priznali da su sa tim mesom pravili fil za piroške, koje su prodavali.“
_ U aprilu 1933, pisac Mihail Solohov, u prolazu kroz varošicu Kuban, napisao je dva pisma Staljinu opisujući detaljno kako je lokalna vlast izvukla, pod torturom, sve zalihe hrane od kolhoznika i time ih osudila na glad. Tražio je od prvog sekretara da pošalje humanitarnu pomoć. U odgovo-
One koji se još nisu naduli i postoji neka nada da prežive odvode u barake Holodnaja Gora, gde u hangarima, na slami, leži u agoniji skoro 8.000 osoba, u najvećem broju dece... Naduvene osobe odvode teretnim vozovima na pedesetak -šezdesetak kilometara od grada, istovaruju ih da umru
ja su ovde dovedena i potom napuštena od roditelja, koji su primorani da se vrate u svoja sela i da umru u njima. Oni se nadaju da će u gradu neko preuzeti brigu o njihovom potomstvu... Nađena deca u gradu, kamionima se prevoze do tereme stanice Severo Donec. Medicinsko osoblje vrši 'selekciju. One koji se još nisu naduli i postoji neka nada da prežive odvode u barake Holodnaja Gora, gde u hangarima, na slami, leži u agoniji skoro 8.000 osoba, u najvećem broju dece... Naduvene osobe odvode
Tu piscu, Staljin je otvoreno izneo svoj stav: seljaci su kažnjeni jer su „štrajkovali, jer su sabotirali“, jer su „podrivali sovjetsku vlast, vodeći rat na smrt sa njom“ (pisma Solohova i odgovor Staljina su pronađeni u predsedničkim arhivama Ruske federacije - danas otvorene Za istraživače). Dok su te godine 1933, milioni seljaka umirali od gladi, sovjetska vlada je nastavila da izvozi 18 miliona kvintala pšenice za „potrebe industrijalizacije“.
Nastavlja se
BEBE 3A JIEMOKPATCKE IIPOMEHE Y CPEHMJH
Kparyjenatm., 206. jyaa 2000. - TIpamndrepba —
KparyjenBatı – crapa cpricka lui Ao Sa 7tar: Ua ce IC Ni
gL UO
yropak 27. JyH y I9:00 uacoBa
Y Bemroj cana CO Bpauap, Fberomena 77, JJenapH H crpyatbarur Onoopa sa a;tpancrnBO leMokparcke crpaHke roBoptihe o acrye:mnoj TeMIH – IITeTHIIM IOCJIe;uiIiaMa TIDpekOMCpHOF HBJIATRIba CyHIU.
AEMOKPATCKA EB CTPA4HKA Omurriiiet o:0o0p Bpauzpp - Hpajba Muiutaa JI/I-. rezn/dpage: 011/994-70--+0