Данас
6 sreda, 28. jun 2000.
Francuski predsednik Žak Širak govorio u Bundestagu \lizija „Sjeltlinj IZijd „oJEIBJEII Funope tip?ava"
Specijalno za Danas
Bon - U govoru prvog stranog državnika u renoviranom zdanju nemačkog. parlamenta, Bundestaga, nekadašnjem Rajhstagu, u Berlinu, francuski predsednik Zak Sirak Je juče nagovestio rađanje jedne nove, uslovno rečeno, „SJedinjene Evrope država“, sa prvim zajedničkim „Evropskim ustavom“, u čemu će, kako Je naglasio, najviše, kao ı u dosadašnjim etapama evropskih integracija, „povući“ Nemačka i Francuska. Sirak je odao priznanje bivšem nemačkom kancelaru Helmutu Kolu i svom prethodniku, pokojnom Fransoa Miteranu, da su u radu na „produbljivanju unutarevropske saradnje i evropskog identiteta ostavili neizbrisiv trag u sećanju Francuza i svih Evropljana“. Kol Je sedeo na plenarnoj sednici Bundestaga dok je Sirak čitao svoj govor. OvoJ svečanoj sednici prisustvovali su kancelar Gerhard Sreder, predsednik Johanes Rau, a otvono ju Je predsednik Bundestaga Volfgang Tirze.
Ali, kada ubedljivo govori o Još tešnjem povezivanju, Sirak je oprezan, kako se ne bi pomislilo da će Evropa sutrašnjice „progutati“ nacije i njihove interese u tom procesu.
„Budućnost mora biti unija u našoj Evropi“, kazao je Sirak, nagoveštavajući stvaranje Jednog ustava EU kroz „zasigurno nekoliko godina“.
lin ne sanjaju o nastajanju evropske „super-države“, te da će „nacionalni suverenitet ostati dominantna stvar u doglednoj budućnosti. Sirak Je ovim pokazao da mu se kontroverzna iničijativa nemačkog ministra spoljnih poslova Joške Fišera, od prošlog meseca, o stvaranju Jedne „federalne Evrope“ sa klasičnim dvodomnim parlamentom i centralnom vladom dopada, ali u ovako preformulisanom obliku, kako ga je on, Sirak, izložio. Fišerov predlog je u nekim evIOpskim prestonicama primljen sa podozrenjem, kao pokušaj da se EU nametnu nemački inteTesi, ali Sirak je potez šefa nemačke diplomatije pozdravio „kao pravovremeni“, koji „nudi neka konkretna rešenja“. _
Ka tome, Sirak Je u superlativima govorio o „rastućem globalnom značaju“ Nemačke u današnjem svetu i zauzeo se za to da ta zemlja dobije
Fnancuska pptisedavajuća
Francuska u subotu preuzima rotacioni, polugodišnji, mandat predsedavajućeg u EU koji bi htela da na samitu u Nici, decembra, kruniše dogovorom 0 pitanjima podele vlasti, sistemu odlučivanja, veličini buduće Evropske komisije i „ubrzanoj saradnji“ država spremnih za hitre integracije u EU. Usvajanje tog ključnog novog paketa reformi važna je pretpostavka za prijem, do kraja ove decenije, 10 do 12 novih zemalja, većinom onih iz nekadašnjeg komunističkog:
istočnog bloka.
Za njega Je to pitanje „neophodno“. Sirakova vizija Je, ipak, pre nalik na „Sjedinjenu Evropu država“, a ne „Sjedinjene evropske države“, objasnio Je francuski predsednik dan ranije u jednom intervjuu. „Svako će zadržati vlastitu snagu ı identitet, nacije neće nestati“, kazao je on.
U govoru u Bundestagu on je doslovno istakao kako „ni Pariz, ni Ber-
stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija“. SAD su se ranije takođe izjasnile u prilog tome da Nemačka, Japan i najveće zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike postanu stalne članice jednog „preuređenog“ SB UN, u kome već pola veka privilegiju da odlučuju imaju samo Vašington, London, Pariz, Peking ı Moskva. U tom delu govora,
Američkt državni sekretar u Poljskoj
(GHlata
nošta
žpPtvama komunizma
Gdanjsk - Američki državni sekretar Medlin Olbrajt je u nedelju odala poštu Žrtvama komunizma, boraveći u Daltičkoj luci Gdanjsku, kolevci Opozicionog pokreta „Solidarnost“.
„Solidarnost“ i Poljska su svojim odlučnim odupiranjem komunizmu OsvOJili srce gospođe Olbrajt još za vreme njene posete Varšavi 1981. godine, u kojoj Je boravila sa namerom da obavi istraživanje tadašnje medijske situacije. Razgovarajući sa okupljenim novinarima, ona se prisetila susreta sa vozačem taksija od koga je uspela da za dvesta dolara otkupi kompletnu zbirku novina koje je u to vreme štampao pokret „Solidarnost“. Danas, nakon skoro dvadeset godina, američki državni sekretar se vratila u, kako ju je sama nazvala,
„kolevku ponovnog rođenja slobode“, kako bi primila počasnu diplomu za svoj doprinos promovisanju demokratije i kako bi lično izrazila svoje zadovoljstvo zbog ulaska Poljske u NATO. Olbrajtova je naglasila da se demokratija osvaja teško ı mukotrpno. „Ona se može obezbediti i održavati, ali cena tog procesa je visoka. U slučaju Poljske, cena je bila veoma, veoma visoka“.
Poljaci, koji su prvi od svih naroda iz bivšeg sovjetskog bloka okrenuli leđa komunizmu još u junu 1989. godine, su dobro razumeli njenu poruku, naročito ako se ima u vidu da poljsko društvo i dalje vodi upornu borbu protiv nezaposlenosti, siromaštva 1 različitih političkih potresa. (Rojters)
Ba
„Rođena sam kao Čehinja, ali bih želela da postanem Poljakinja“.
Medi Olbrajt povodom primanja nagrade za demokratiju Uruverziteta u Gdanjsku
francuski predsednik je pozdravio odluku nemačke vlade da prošle godine uzme učešća u napadu NATO na Jugoslaviju. Bio je to prvi angažman nemačke armije u borbama izvan granica Nemačke od kraja Drugog. svetskog rata. Ambiciozni planovi Evrope se ne ispunjavaju lako, elaborirao je Sirak. Koraci u pravcu Još dubljeg kohezionog povezivanja Evrope zavisiće od Jakih
· odnosa Francuske ı Nemačke, stu-
bova-blizanaca evropskih integraciJa, poručio Je šef francuske države.
U ponedeljak, u obraćanju iz gradske većnice Berlina, Sirak nikoga ko sumnja u tu osnovnu polugu Evrope nije želeo da ostavi u nedoumici: „Moraćemo da donesemo 1zZvesne odluke koje mogu biti ı pomalo bolne po sve nas (u Evropi), ali one jedino mogu biti donesene ako francusko-nemački motor funkcioniše dobro“.
Sirak je-juče takođe apelovao na razvoj) Evrope „u dve brzine“. Naime, on Je za to da se „dopusti zemljama EU koje žele brže integracije, da nesmetano idu tim putem“, odnosno da ih „one zemlje (EU), koje - uz potpuno legitimno pravo ne žele brze transformacije - ne ometaju“. Dejan Vasiljević
PJ Ultimatum
_ Suva - Vojne vlasti na Fidžiju su juče postlavile ultimatum · pobunjenicima, koji već pet nedelja drže kao taoce premijera Mahendru Codrija i još 26 0soba u zgradi parlamenta, da u ku od 24 časa predaju oružje obode zatočenike. U ulti-
i ističe danas u
nom izmedu ostalog stoji da će u slučaju da zahtevi ne budu ispunjeni, pobunjenicima biti onemogućeno da imaju svoje predstavnike u bilo kojoj budućoj civilnoj vladi.
· Pobunjenički vođa DŽorž Spejt je odlučno odbacio ove pretnje.
„Nećemo dozvoliti da vojska na nas vrši pritisak“, naglasio je on u razgovoru sa novinarima.
_ __Sef obezbeđenja talaca, Ilisoni Ligijari, je juče izjavio da će Zatvorenici biti oslobođeni tek kada se na Fidžiju bude oformila vlada u kojoj će sedeii predstavnici većinskog domorođačkog Roles) | —
stanovništva.
FOTO: ROJTERS
Specijalno za Danas
opoziciji prema ruskoj vladi.
Sednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope
bar nushili
[I0Slanika
Strazbur - Ruski delegati u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope nisu doputovali na sednicu koja je juče počela u Strazburu. Nasuprot tome, na današnjem zasedanju pojaviće se Bernar Kušner koji je poslanicima predočiti svoje viđenje situacije na Kosovu i odgovarati na njihova pitanja. Takođe će se raspravljati o ekonomskoj obnovi Jugoistočne Evrope o koJoj će govoriti direktor Evropske banke za obnovu i razvoj Karls Frank. |Očekuje se da će o tome govoriti | italijanski šef diplomatije Lamberto Dini koji će danas u svojstvu predsedavajućeg Komiteta ministara Saveta Evrope dati svoju ocenu stanja u Evropi.
Sef ruske delegacije Dimitrij Rogozin rekao je da je nakon zaključaka skupštine da se ruskim poslanicima uskrati pravo glasa „još uvek rano da se govori o povratku ruskih delagata u Savet Evrope“, iako će tokom sednice biti više rasprava koje se tiču Rusije. Predsednik Parlamentarne Skupštine lord Rasel Džonston najavio je nastavak rasprave o situaciji u Čečeniji, ističući da će na sednici ipak biti ruskih predstavnika. To su dvojica poslanika iz grupacije „Jabloko“ koji se nisu složili sa odlukom većine ruskih poslanika da napuste sednicu, kao i nezavisni poslanik Sergej Kovaljov. Na komitetu za informisanje i kulturu raspravljaće se o stanju u ruskim medijima, odnosno o poslednjoj aferi s ruskim medijskim magnatom Vladimirom Gusinskim koji je od strane tuzioca optužen za krađu državne imovine, a nalazi se na čelu medijske grupe „Most“ koja se nalazi u
Dragan Bisenić
Vašington - Američki kongresmeni su se saglasili da, prvi put posle četiri decenije, dozvole izvoz američkih prehrambenih proizvoda na Kubu. Dogovor između kongresmena, koji su žestoki protivnici, kubanskog predsednika Fidela Kastra ı onih koji predstavljaju farmerske države, postignut je nakon pet ı po sati rasprave. Prema dogovoru, američkoj vladi ı državnim bankama biće zabranjeno da finansiraju prodaju hrane Kubi.
Predstavnik države Vašington Džordž Neterkat, koji se zalaže za
Čendžeraji Hunzvi, vođa veterana: Neo
ublažavanje 38 godina starog američkog embarga prema Kubi, ocenio je da Je postignuti dOSOVOTF „Veliki uspeh za (američke) farmere“, dok protivnici trgovine sa režimom Fidela Kastra tvrde da će Kongres maksimalno otežati takvu razmenu. U cilju ublažavanja sankcija prema Havani, Kongres Je odlučio da američkom predsedniku zabrani da u buduće sankcije prema nekoj drugoj zemlji uključi hranu i lekove, bez prethodne dozvole Kongresa. (Beta, AP)
phodna saradnja sa. elcima
Muna 7a0n?a0 VRČIHII
Harare - Opozicija u Zimbabveu je na izborima osvojila više od jedne trećine sedišta u parlamentu, čime je predsednik Robert Mugabe onemogućen da ızmeni Ustav. Prema poslednjim zvaničnim rezultatima sa izbora održanih tokom vikenda, OpoZicioni Pokret za demokratske pormene (MDC) je osvojio 57 mesta, Mugabeova vladajuća ZANU-PE 62 mesto, a mala partija ZANU-Donga Jedno mesto u parlamentu. Parlament Zimbabvea, od kako je ta zemlja pre 20 godina stekla nezavisnost, do sada nikada nije imao više od tri opoziciona poslanika. Predsednik Mugabe imenuje lično 30 poslanika parlamenta koji ima 150 mesta, tako da se građani na izborima izjašnjavaju za 120 poslaničkih mesta.
Očekujući da će i sam da ude u novu vladu koju će imenovati predsednik Robert Mugabe, Cendžeraji Hunzvi, vođa nasilnog pohoda zauzimanja belačkih farmi, koji je skoro neprestano trajao još od februara meseca ove
godine, Je istakao potrebu za saradnjom sa političkim protivnicima. „Vlada koju ćemo osnovati mora biti vlada svih građana Zimbabvea. Moramo biti spremni da
razeovaramo sa Pokretom za de- ·
mokratske promene i svim drugim strankama ukoliko želimo da krenemo putem napretka". Posmatrači Evropske unije su u jučerašnjem preliminarnom izveštaju ocenili da izbori nisu bili ni slobodni, niti časni. Sef misije, Pjer Sori, je oštro osudio nasilje ı maltretiranje koje su počinili pripadnici ZANU-PF tokom predizborne kampanje. EU je, međutim, priznala da su izbori prošli u miru. [{Rojters)
·POKRETAČ AKTIVNIJEG METABOLIZMA
JEO NKKKKIIII,re“«z“H "Tr T__""T"T"_
VIVANEL' Diet
U apotekama 011/453-309
PRAVO RESENJE "ZA SUVIŠNE KILOGRAME
FOTO: ROJTERS