Данас

sreda, 28. jun 2000.

'MENTAR pit:

4 810404 PRE „inini"

Po čemu su slični novosadski pesnik ı kompozitor Đorđe BalašeUIć ı crnogoTski predsednik Milo Đukanović? Prut Je, Još pre petšest godina, definisao reč „izvini“ kao „tešku stranu reč“ koja se retko upotrebljava u ovom podneblju, a drugi Ju Je izgovorio hrvatskom narodu 24. Juna u Cauvutatu na zvaničnom sastanku sa predsednikom Mesićem. Izvinio se posebno Dubrovčanima, građanima Konauvla i Neretvljanske županije zbog stradanja ı materualne štete i to kao predsednik Crne Gore, ali prevashodno u suoje ime ı - kako Je naglasto - „u ime onuh Crnogoraca kojt dele njegova moralna i šira politička uverenja“.

Odmah su reagovali oni drugačijih moralnth ı političkih uverenja (SNP), nazvavši ga „Pilatom koji Je tuđdom krulju pokušao da opere svoJe ruke“ umesto „balkanske verzije Vilija Branta“. Iz Republike Srpske poručeno Je da Je gest neodgovoran ı da bi „Hrvatska trebalo prva da se izvini“. Cudo Je kada se balkanskom nacionalnom ponosu, beskompromisu, dodaju inat ı nepoznavanje one teške strane reči koju Je uprkos svemu tome izgovorio DukaTOUIĆ. Da li je prenaglio, može biti ı da Je požurio, najzad možda Je i preterao rekavši da „niko ne beži od odgovornosti za događaje u kojima je zmanipulisan učestvovao ti deo građana Crne Gore“? Đukanovićeuv gest nije original, već replika nečega što Je najeksplicitnije učinio Vili Brant i nedavno replicirao papa Jovan Pavle Drugi zvinivši se za sva nedela koja Je Katolička crkva počinila od inkvizicije do danas. Pokušao Je posredno nešto slično sa HTvatskom davno da učini ı prvi premijer SRJ Milan Panić najavom da će otvoriti autoput Beograd-Zagreb ti uspostaviti diplomatske odnose sa Hrvatskom. On je smenjen, ali su diplomatski odnosi kasnije uspostavljeni. Izetbegović Je u Bosansko-hercegovačkoj federaciji pozvao Srbe, Hrvate i Muslimane na međusobni oprost. Neke od ouvth ličnosti su podržane, neke politički osuđene, ali je činjenica da su se, naposletku, ljudi mirili, a stvari miroljubivo rešavale. Eto, na pomolu Je, recimo, pomirenje dve Koreje posle

Cuh sinoć na Studiju B kako se u slučaju „Prljavih ruku Zan Pol Sartra radi, u stvari, o ljubavnoj priči, možda trouglu, koja 0 o tome kako je bavljenje politikom zla radnja, delanje u prilog mržnje, dok je ljubav nešto drugo, nešto izvan politike.

Zanimljivo, još zanimljivije kada je o Zan Pol Sartru reč. |

Međutim, kao što se da videti sve je moguće. Moguće je i da se ljudi odgovaraju od politike čak i uz pomoć Zan Pol Sartra. Jer zašto bi se stanovništvo bavilo politikom, kada ima ko se time bavi, kada je to određeno, kada je već neko za to zadužen, kada je to nekome poznato, kada već imamo vlast ı one koji su na vlasti, one koji se bave politikom.

Ne treba da bude politike u novinarstvu, ne treba da bude politike na Univerzitetu, pozorišta su nejedinstvena, pa ih možda treba ujediniti u jedno, formirati komisiju koja će onda, lepo, raspoređivati šta će ko i kako da radi. Politika, narod, kultura, institucije društva, sudstvo, školstvo, ima biti uređeno i rasporedeno onako kako oni čije je zaduženje politika nađu Za shodno, onako kako to odgovara interesima partije koja je na vlasti, a u odbranu tih interesa dozvoljeno je upotrebiti sva sredstva.

Sve ostalo i svi ostali mogu se bavili ljubavlju koliko god hoće, kad hoće ı gde hoće.

Mogu se baviti svojim individual

nim slobodama, svojim životima i Životićima, samo neka ostave na miru opšte poslove. U tom slučaju živeće u miru ı sa božjim blagoslovom.

Jer je ı dobri Bog, u stvari, samo pitanje vlasništva.

i,

eeairac=

Dakle, radi se o tome da se sve stavi pod kontrolu. Teritorije, tradicija, autonomne institucije društva, društvo kao takvo ima se identifikovati sa Partijom, istorija, ideologija, kultura, Srbijašume, resursi, ulice, reke, jezeTra, planine, a naročito Kopaonik gde će se odlaziti na odmor od umora vladanja tim nemogućim narodom Za koga svi, apsolutno svi tvrde da je nikakav. Zato što je bez veze sa mozgom ratovao već deset godina, zato što je sve pod sobom ı iznad sebe uništio, zato što Je iracionalan, etnički iskvaren, po prirodi svojoj agresivan, duboko religlozan, nepismen 1 primitivan, Zato Što Je, zaslužio sve što mu se događa, zato što ne može da se izbori za svoju slobodu, zato što neko čvrsto mora njim vlađati, pa bili to ovi, ili oni. Neko mora da bude garant mira. A odgoVOTnOst i krivica su kolektivne.

Gospodo, nacionalno opredeljeni intelektualci ı ostali borci za nacionalni identitet, za autentičnost, za tradiciju ı nacionalnu kulturu, kakvo je tek OvO vezivanje Za mrca'.

Kakvo je tek ovo odbacivanje politike kao ozbiljnog vremena i prostora između odgovornosti ı slobode.

1 oće li 0 Zauvek ostati malograđani ako se bez preispitivanja i bez zahteva za odgovornošću, a time i zahteva za slobodnom prihvati red i poredak kakav se propisuje odozgo i sa strane.

Hoće li se, ima li se snage, za formiranje Jedne tendencije, ako ne programa, ako ne plana, ono barem tendencije koja će reći da Je mere kritičnosti prema našima, kao i prema vašima, mera evropskog iskustva ı tamo i Ovde. Da se u tom smislu moraju braniti ovde ı Miljković, ı Skerlić i Zan Pol Sartr.

• IH, teror ı zakon o terorizmu već odavno deluju. Vežbanje terora putem militarnih paramilitarnih ı uopšte subordiniranih grupa i pojedinaca. Svako je narušavenje integriteta 'drugih od “drugog”, pomicalo granice i

Staklena kojia

vežbalo dokle se sa terorom moglo stići. Je li se stiglo do kraja? Je li teror i pretnja ozakonjenjem terora izvrila svo) naum, izazvala strah ı to da se „dignu ruke“ od sadašnjosti ı Dudućnosti, od postojanja društva ı politike kao ljudske delatnosti ovde. U prilog „ljubavi“, u prilog gledanju svoga posla. Već me je sramota koliko sam se puta prisetila „1984 Džordža Orvela.

Od devedestih do danas. | koliko su ga se mnogo puta dosetili ı drugi.

“Prvi put Je to bilo povodom slučaja protomajstora Bogdana Bogdanovića i njegovih profetskih Mrtvouzica, onda kada je Bogdan, u stvari odrekao novogovor.

Bilo je to davno, a za desetak godina narod je sasvim uspešno podeljen na patriote ı izdajnike. Novogovor je usvojen ı ne samo ovde.

Pa dozvolite mi da se još jednom ı sigurno poslednji put prisetimo šta je Vinston Smit, glavni junak negativne utopije "1984? pronašao u starinarnici gde je njegov odlazak bio tajni i opasan. Pronašao Je staru, nekadašnju staklenu ukrasnu kuglu u kojoj pada sneg. Lepota te 0 lepota nekadašnjeg postojanja Jedne takve stvari koJa se više ne proizvodi u ostvarenoj, poostvareno) negativnoj utopiji, motivisala ga je da O' Brajenu, isledniku i predstavniku Partije kaže da dva i dva nisu pet.

Pa jesu li dva ı dva pet? Pogledajte šta Je u vašoj kugli, pronađite vašu kuglu ı vašu najdražu i najlepšu stvar na svetu. Sta je u to) kugli, zemlja, roditelji, deca, predeo, šta je to za vas najdragocenije, pa onda to suprotstavite najstrašnijoj stvari na svetu, samo za vas. Jer Q Brajem (O Zud, JEF OJI [0 znaju. Pa onda izaberite. Može li vaša najlepša i najdragocenija kugla izdrŽati vašu najstrašniju stvar na svetu. Cini mi se da je u tome sve, u politici, odgovornosti, slobodi ı ljubavi. Sigurna sam da ima onih koji su izabrali da kažu da dva ı dva nisu pet. Njima pripada patriotska čast. I tamo' ı ovde.

da li je kriv ili je u pravu.

pola veka. Tu Je odgovor na pitanje da li Je Đukanović pogrešio,

„Izračunajte sami“, OdgOvoOrio Je Dušan Vlatković, guverner NBJ, na pitanje novinara kolika je trenutna novčana masa u SRJ, pri tome dajući samo podatak za koliko je probijena u odnosu na plan. Prethodno se obraćajući okupljenima na skupštini Udruženja banaka Jugoslavije, nije propusštio da zamoli bankare da putem nepoštovanja stimuICI kursa, ne pomažu onima koji bi ı dalje da zarađuju na kursnoj razlici. Istovremeno je, po ko zna koji put, priznao da je domaćoj monetarnoj politici dat gotovo nemoguć zadatak. Naime, ustanova kojoj je guverner Vlatković na čelu trebalo bi da uz večno „očuvanje stabilnosti cena ı kursa“, istovremeno ali vrlo dozirano potpomogne 1 razne aktivnosti na obnovi i IZgradnji, ali i očuvanju sve slabijeg socijalnog mira, što ima efekat gašenja požara kerozinom.

Stoga se ı podatak da Je od početka godine novčana masa povećana za 1,6 milijadi dinara može smatrati kao uspeh, a najava 1splate devizne štednje u zlatnicima „ukoliko ne bude dovoljno sredstava“, razuman potez Koji priliči stanju državne kase. S druge strane, NBJ je sa Vlatkovićem na čelu u (po)ratnoj godini učinila bar dva poteza kojim se kompromitovala kao najviša monetarna vlast. Prvo Je nedugo po početku agresije, Beogradskoj banci pripojila 22 manje banke, od koJih neke nisu bile sasvim voljne da se to učini, a potom avgustovskom odlukom kao dužnik, prebila i odložila isplatu dugovanja

Sto

bankama po osnovu više isplaćene devizne štednje.

Pa i to možda ne bi bilo dovoljno da se guverner 1 NBJ, okrive za nedoslednost, da recimo prema računici G17, u borbi za „stabilni kurs i cene“ tokom protekle godine, kroz realno manje plate i penzije ostvarila dobit od 160 miliona dolara, što je Vlatković prokomentarisao:“Nisu dobro izračunali“. Ovakva izjava dolazi od čoveka koji Je na mesto guvernera NBJ prvi put izabran 1986. godine, i na tom mestu sa obnovljenim mandatom bio do polovine 1992. godine, da bi posle boravka u Vladi Srbije kao ministar finansija, na njega ponovo vratio polovinom 1997 padine. Zato je ne U ba zanemariti.

Uostalom, izračunajte sami.

Rade Repija

ša SU

nam pobede veće.

Bocko Prvulović