Данас

2 petak, 30. jun 2000.

Milo Đukanović u intervjuu nedeljniku NIN

rana kona sve hliža ppfenentiumii i nezavisnosti

Beograd – Zbog beznadežne situacije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Crna Gora svakim danom sve je bliža referendumu i državnoj nezavisnosti, rekao je predsedanik Crne Gore Milo Đukanović u intervjuu najnovijem broju beogradskog nedeljnika NIN.

– Do prije dvije-tri godine, za nezavisnost Crne Gore opredjeljivao se dio biračkog tijela koji je podržavao politiku Liberalnog saveza Crne Gore, što je variralo između sedam do 12 odsto, dok je danas ta brojka narasla na 36, do 40 procenata. Kad se tome doda 20, do 25 odsto onih Koji podržavaju konfederalnu opciju, to ubedljivo govori da je sa svakim danom održavanja beznadežnog stanja u SRJ, Crna Gora sve bliža referendumu i državnoj nezavisnosti – rekao Je Đukanović.

Crnogorski predsedanik, takođe, smatra da bi raspisivanje saveznih izbora u SRJ samo još više doprinelo postojećem ustavno-pravnom haosu i ocenio da da već tri godine, praktično, federacija ne

_Miloševićeva diplomatija

__ Z Nagovijestili smo međunarodnoj zajednici da ćemo se u najskorije vrije· · me obratiti medunarodnoj javnosti ı vladama stranih zemalja sa informaci-_

_ jom da jugoslovenska diplomatija kakva je danas nije i ne može biti tumači. _ predstavnik autentičnih državnih i ukupnih inferesa Crne Gore, _ ___Jugoslovenska diplomatija danas je samo produžena ruka režima. Neželimo i nećemo više da budemo ni formalno saučesnici u toj farsi od jugoslo-

_ Vase Spoljne pojilike

Međunarodni sud pravde produžio je rok Hrvatskoj da kompletira tužbu za genocid protiv SR Jugoslavije, saopšteno je u Hagu. Sud je, odlukom od 27. juna, do 14. marta 2001. godine produžio rok Hrvatskoj da kompletira tužbu, a SRJ do 16. septembra 2002. godine da na nju odgovori. U saopštenju se precizira da su rokovi produženi na zahtev Hrvatske koja je za dopunu tužbe tražila dodatnih šest meseci. SRJ je zatražila da, ukoliko Sud Hrvatskoj odobri produženje roka, isto učini i njoj kako bi pripremila odgovor na tužbu. Sud podseća da je Hrvatska 2. jula 1999. godme podnela tužbu protiv SRJ „zbog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine, koji je navodno počinjen između 1991. i 1995. godine“. Hrvatska u svojoj tužbi navodi da je SRJ, „direktno kontrolišući aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih formacija na teritoriji Hrvatske u oblasti Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije, odgovorna za etničko čišćenje hrvatskih građana s tih teritorija kao i za široko uništavanje privatne svojine“ i zbog toga zahteva „odštetu za pričinjenu štetu“. Prema Hrvatskoj, „agresija SRJ prouzrokovala je 20.000 ih i 55.000 ranjenih“, a uništeno je i „10 odsto stambenog prostora u Zelji Evropska agencija za obnovu saopštila je preksinoć da je jedan francusko-britanski konzorcijum potpisao ugovor o delimičnoj obnovi termoelektrane Kosovo B nedaleko od Prištine. Britanski Nešenel Pauer i francuski Alstom potpisali su ugovor od 40 miliona evra za obnovu jednog dela termoelektrane, koja obezbeđuje 40 odsto struje u pokrajini, izjavio je direktor Evropske agencije za obnovu Huges Mingareli. On je dodao da je to najveći ugovor koji je skopljen na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo pre godinu dana. Ugovor od 40 miliona evra predstavlja skoro četvrtinu budžeta Evropske

funkcioniše, a SR Jugoslavija se pretvorila u obični provizorijum. Uz to, Đukanović naglašava da Crnu Goru niko zvanično nije ni obavestio o nameri da Ove godine raspiše savezne izbore.

– Učestvovanje na takvim izborima, u neizmijenjenim okolnostima, bilo bi politički naivno i neodgovorno, i značilo bi doprinos opstanku Jedne diktature, koja bi iz svega toga, nakon falsifikovanja izbora u Srbiji, izvukla zaključak da su sve političke strukture učestvovale na izborima i da, eto, opet rezultati – naravno, falsifikovani – pokazuju potvrdu njenog legitimiteta – rekao Je crnogorski predsednik Milo Đukanović i naglasio da se, pre toga, politička javnost Srbije – pored opozicije, koja je to već učinila – mora”izjasniti o ponudi koju je Crna Gora učinila za preuređenje odnosa između Crne GoTe ı Srbije.

Đukanović je izjavio da već petnaestak meseci nema nikakvih kontakata sa komandantom Druge armije Vojske Jugoslavije, niti sa komandantom Ratne mornarice VJ. On je naglasio da mu ne pada na pamet da se sastaje sa onima koji se, kako je rekao, neustavno ponašaju 1 pristaju na zloupotrebu Vojske protiv demokratije i volje građana Crne Gore.

Navodeći da se „sa gospodom Obradovićem i Zecom posljednji put video tokom trajanja NATO kampanje“, Đukanović je rekao da im je stavio do znanja da će „Vojska biti resprektivan činilac društvenog života u Crnoj Gori samo u onoj mjeri u kojoj bude pokazala imunitet da se zaštiti od zloupotrebe i

agencije za obovnu Kosova, koja raspolaže sa 180 miliona evra za 2000. godinu.

_ Daglas Dejvidson, privremeni komesar

za medije na Kosovu,, uputio je pisano upozorenje prištinskom listu na albanskom jeziku Dita, saopštila je lokalna kancelarija OEBS. Komesar je poslao pismo izdavaču Dite, posle objavljivanja članka na naslovnoj strani pre dva dana, u kojem se daju detaljni lični podaci za dve osobe, što Dejvidson smatra kršenjem Uredbe o ponašanju štampanih medija. Prema njoj, vlasnici, izdavači i urednici se moraju uzdržati od objavljivanja ličnih podataka, ako to predstavlja pretnju životu, sigurnosti ili Dezbednosti neke osobe. Privremeni komesar za medije veruje da je navođenje imena pojedinaca u članku objavljenom 26. Juna, Jasno kršenje Uredbe i da to može predstavljati rizik za njihovu bezbednost. Prema objašnjenju privremenog Komesara za medije, time se, takođe, krši osnovni princip da je neko nevin sve dok se ne dokaže suprotno. Ovo je prvi put da Komesar za medije preuzima akciju prema uredbi koja je doneta pre 10 dana. U njegovoj nadležnosti je da može doneti različite kazne koje se kreću od zahteva za objavljivanja odgovora, ispravke ili izvinjenja, pa sve do novčane kazne u iznosu do 100 000 DEM ili prekida izdavanja. Listu Dita je datrok do 2. Jula da odgovori, pre nego što bude doneta kazna, zakuljučuje se u saopštenju Kancelarije OEBS na Kosovu.

Genadij Seleznjov, predsedavajući ruske Dume, izjavio je juče u Rimu, komentarišući događaje u Jugoslaviji, da „ne razume zbog čega SAD daju etikete narodima i državama nazivajući ih terorističkim i odmetničkim državama“. „Kako možete reći da 'reba ukloniti Slobodana Miloševića? ako ga je izabrao.jugoslovenski narod“, rekao Je on novinarima na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsedavajućim Poslaničkog doma italijanskog parlamenta Lučanom Violanteom.

pokaže na djelu spremnost za ustavno ponašanje“.

RR.

Bernar Kušner o stanju na Kosovu u Strazburu

(sveta još tnaje

(Specijalno za Danas)

Strazbur - Poredeći sadašnje stanje na Kosovu sa onim koje Je postojalo pre godinu dana, šef administracije UN na Kosovu Bernar Kušner prekjuče je u Strazburu nabrojao velike uspehe i rezultate koje je, po njegovom mišljenju, Unmik postigao.

– Bilo Je pogrešno očekivati da će okončanje bombardovanja doneti ı kraj konfrontacije na Kosovu - rekao je Kušner, naglašavajući da ono Što se sada dešava „manjinama na Kosovu i srpskoj zajednici“ nije „etničko čišćenje, nego Osveta“. Kušner smatra da je etničko čišćenje postojalo ranije, u vreme postojanja srpske administracije na Kosovu. „Danas ima mnogo manje zločina, ali je nemoguće zaustaviti osvetu, ako ljudi ne vole jedni druge, a tamo Je očigledno da jedni druge ne vole“.

Kušner Je odbacio kritike Jiržija Dintsbira, navodeći da je sam Vaclav Havel za Dintsbira rekao da je „diskvalifikovana osoba“. Upitan od a poslanice Eliane Kaneli da li on svojim delovanjem ne ohrabruje nezavisnost Kosova, jer uvodi svoju posebnu valutu, lične karte, posebne izbore, Kušner je rekao da on nikada nije govorio ništa u prilog nezavisnosti Kosova, a. ida politički status Kosova nije njegov zadatak. Jedino što je izvesno Jeste da Kosovo treba da ima „široku autonomiju“, kao što to i piše u Rezoluciji 1244. Dragan Bisenić

RES

ličešće

Nastavak sa 1. strane

Unmik bi trebalo da uz pomoć zajedničkog komiteta omogući povratak Srba na Kosovo ı Metohiju, kao i da aktivno nastavi da radi na pronalasku i oslobađanju svih nestalih lica na Kosovu. „Pitanje albanskih zatvorenika u zatvorima Srbije i pitanje kidnapovanih Srba biće tretirani kao problemi istog prioriteta“, navodi se u dokumentu.

Sporazum predviđa da Unmik privede kraju primenu Sporazuma o koegzistenciji, šco podrazumeva formiranje oko 20 lokalnih kancelarija za nacionalne zajednice u srpskim područjima. -

Jedan od zadataka Civilne misije biće formiranje „posebne radne grupe koju će činiti eksperti svih kosovskih zajednica koji će

SNV Kosova i Metohije i Unmik potpisali sporazum

Uslovi 7a

Hi PRUIK

pomoći u pripremi mehanizma Za zaštitu nacionalnih zajednica u pokrajini u sklopu procesa razvijanja pravnog okvira za samoupravu na Kosovu“, navodi se u Sporazumu. U posebnoj tački dokumenta navodi se da će Unmik formirati poseban zajednički komitet sa SNV Kosova i Metohije za zaštitu srpskog verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu.

Nakon potpisivanja sporazuma, u Prištini je održana sednica Komiteta za povratak prognanih na kojem su razmotreni konkretni koraci koji bi trebalo da ubrza-

*Ju povratak proteranih Srba na Kosovo i Metohiju. Na ovom sastanku ponovljen je poziv SNV Kosovske Mitrovice da se priključi radu Komiteta. J. Tasić

Na ekonomskom samitu za Centralnu 1 IStocnu BULODU

[Vlilan Panić niitli „izlaz 7a Mlilpševića"

Salcburg - Bivši jugoslovenski premijer, predsednik kompanije ICN Farmasjutikals, Milan Panić izjavio je juče da nema rešenja krize u Jugoslaviji i Srbiji dok je Slobodan Milošević na vlasti i predstavio svoju inicijativu „Izlaz za Miloševića“, koju je nedavno promovisao u Vašingtonu. Panić je na konferenciji za štampu tokom Ekonomskog samita centralne i istočne Evrope u Salcburgu objasnio da bi, prema toj zamisli, koju je izložio i na stranicama „Vašington posta“, velike sile, a prvenstveno Rusija i predsednik Vladimir Putin, sa Miloševićem trebalo da sačine ugovor o njegovom silasku s vlasti. Za uzvrat, Miloševiću i njegovoj porodici bila bi „garantovana egzistencijalna sigurnost ı budućnost“, rekao Je Panić i dodao da bi on, da je na mestu predsednika SRJ, „to odmah prihvatio“. „Ne može zbog jednog čoveka da bude kažnjeno 10 miliona ljudi“, poručio je Panić i ocenio da solucija za koju se on zalaže predstavlja „najefikasnije i najhumanije rešenje“.

Inače, ovaj samit okupio je više od 600 lidara, među koJima su i premijeri Bugarske, Ukrajine, Latvije, Rumunije, predsednik Makedonije, Vi soki funkcioneri međunarodne zajednice Karl Bilt, Bodo Hombah, Erhard Bucek. Na njima se analizira dalja strategija razvoja zemalja regiona, budućnost JugoIstoČne Evrope i razvoj balkanskog Pakta za stabilnost, budućnost Rusije i njen Uticaj na centralne i istočnoevroOpske susede, posledice sve Veće imigracije iz zemalja ISIOČne Evrope, proširenje Evropske unije, itd. | —~

„Izlaz za Miloševića“ bila Je glavna tema konlerencije Za novinare i Karla Bilta,especijalnog izaslanika UN Za Balkan i Miše Glenija, pisca 1 p10ducenta iz Engleske. Bilt je otvoreno izrazio skepsu pre ma Panićevoj ideJI.

Samit se završava danas plenarnom sednicom kojom će predsedavati Karl Bilt, a Je“ dan od izlagača biće i Milan Panić, koji je, inače, jedini uče“ snik sa prostora Jugoslavije.

Ivana Živković i FoNet

Mišića 1, Novi Sad, ISSN 1450-538X

KOarns

(desk), Radomir Ličina, Gordana Logar, Dragan (Beograd), Dragan Stošić (kultura), Prodaja: Sla

Beograd, e-mail: danaseeunet.yu, danasdesei Direktor DAN GRAFA: Dušan Mitrović. Cl kolegijum: Božidar Andrejić (zamenik glavno Ludwik Wincenty Gadomski (posebna izdanj a Luković (marketing), Zagorka Milošević, Pr venka Đurović, Milorad Đurović. Žiro-računi 4

Danas, dnevnik, izdaje preduzeće za novinsko-izdavačku delatnost, DAN GRAF d.o.o, Redakcija: Alekse Nenadovića 19-23, V sprat, nfosky.net, tel/fax: 344-11-86, 432-731. Predsednik Upravnog odbora: Radomir Ličina. avni urednik: Grujica Spasović, Odgovorni urednik: Veseljko IS i) g urednika), Radovan Balać (Novi Sad), Safeta Biševac (unutrašnja), Petar Cvijić CD Ćć __ a), Zdravko Huber (zamenik glavnog urednika), Milovan Jauković (svet), Jelka PO

edrag Mitić (foto), Aleksandar Nikašinović, Vesna Ninković, Imre Sabo, Vladimir Stefano eli 0816-603-5-3045538 i 40816-603-8-4045538, Štampa „Forum“ – Holding korporacija, Vojvo

Koprivica, Redakcijski