Данас
HRONIKA
Berlin - Američki državni sekretar Medlin Olbrajt i nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer razgovarali su juče sa predstavnicima· srpske ODpoZiciJe, tokom konferencije Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.
„Ono što vidimo da se dešava, o čemu su oni razgovarali, jeste
Srbiji i potreba da one ostanu ujedinjene“, rekao je neimenovani Visoki funkcioner američkog Stejt dipartmenta novinarima u Berlinu, javlja Rojters.
Medlin Olbrajt ı Fišer su razgovarali sa predsednikom Demokratske partije Zoranom Đinđićem i predstavnicima Građanskog saveza Srbije i Srpskog pokreta obnove. Razgovoru su prisustvovali 1 predstavnici Bugarske, Slovačke, Hrvatske i Crne Gore, kao i gradonačelnik Pančeva i potpredsednik Skupštine Kraljeva. |
Medlin Olbrajt optužila je predsednika SRJ Slobodana Mi-
Milošević najveća ppeppeka Pazvoji. Jutjoaistočne Funone
spajanje demokratskih snaga u
loševića da želi da uništi demokratiju u njegovoj zemlji i poručila mu da bi trebalo da se preda Haškom tribunalu za ratne zločine, javlja Rojters. Kritikujući nameru vlasti u Beogradu da usvoje zakon protiv terorizma, Olbrajt je u Berlinu ocenila da „antiteroristički akt, koji donese teroristički režim, nema kredibilitet“. Prema njenom stavu, potpuno Je Jasno da Je cilj donošenja takvog zakona da bude pokriće za represivnu politiku. ., Ona je podsetila da je Jugoslavija jedina balkanska zemlja koJa nije pozvana da potpiše Varšavsku deklaraciju o razvoju demokratije. „Naravno, najveća prepreka:-demokratskom napretku Jugoistočne Evrope predstavlja Miloševićev režim u Beogradu. Pošto je svoj narod već gurnuo u četiri izgubljena rata, Milošević sada priprema rat protiv demokratskih aspiracija sopstvenog stanovništva“, ukazala je Olbrajt. (FoNet)
petak, 30. jun 2000.
Danas sednica oba veća Savezne skupštine
Vlatajtića | PX Secialis 0 ieP0nizni?
Nastavak sa 1. strane - Nećemo učestvovati Zbog pr-
· ve tačke dnevnog reda - mi smo
žrtve terorizma, a skupštine nisu pokazale interes da nas zaštite, odbijajući naše predloge da se formiraju anketni odbori koji bi ispitali zločin na Ibarskoj magistrali. Kamo sreće da se, umesto nepotrebnih zakona, država uistinu bori protiv terorizma - rekao je za Danas Tomislav Jeremić.
Po rečima Milorada Jovanovića, portparola Demokratske stranke Srbije, „tri poslanika DSS izneće suštinske primedbe na tekst zakona protiv terorizma, bez velike nade da će one biti prihvaćene od strane većine u Parlamentu“. - Smatramo, ipak, da je naša obaveza da javno izreknemo ocenu da nas taj zakon vraća u najcr-
nja vremena ovoga veka, na prav-
du po receptu Staljina i Makartija - rekao je za Danas Milorad Jova-
. DOVIĆ.
Komentarišući za Danas prihvatanje predloženog teksta za-
Radna grupa za budućnost SRJ poziva savezne poslanike da Predlog zakona o terorizmu vrate Saveznoj vladi
Panavan za policijsko
nnivotlenje
političkih protivnika vlasti
Beograd - Radna grupa za budućnost Jugoslavije, koju čine predstavnici nekih opozicionih partija, najvećih nevladinih organizacija u Srbiji i pojedini zvaničnici Crne Gore, pozvala je Juče poslanike Savezne skupštine da odlože usvajanje zakona protiv terorizma, jer on predstavlja „grub atak na ustavni poredak SR Jugoslavije“. Radna grupa za budućnost Jugoslavije pozvala je savezne poslanike oba veća Skupštine Jugoslavije da
drže od radnji kojima se podriva ustavni poredak SRJ. -
U saopštenju, Radna grupa je izrazila bojazan da će predloženi zakon biti samo paravan za policijsko privođenje i fizičko zlostavljanje političkih protivnika vlasti. Napominje se da je ustavni poredak već grubo narušen Zakonom Srbije o javnom informisanju, kojim su uvedeni „protivustavna cenzura i kažnjavanje medija koji nisu pod državnom kontrolom“.
Člangvi Radne upuipe 73 Jutaslavijli
Predsedavajući Radne grupe za Jugoslaviju jeSonja Liht (Fond za otvoreno druŠtvo), a koordinator grupe je Aleksandar Lojpur (advokat Ji ugoslovenskog komitela pravnika za ljudska prava). U podgrupi za političku demokratizaciju suDušan Mihajlović (ND), Goran Svilanović (GSS), Dragoljub Mićunović (DC), Dra: Soć (crnogorski ministar pravde), Ognjen Pribićević i Predrag Simić (SPO), Žarko Korać (SDU), Jožef Kasa (SVM), Rasim Ljajić (Reformska muslimanska stranka Sandžaka), Boris Tadić (DS), Slobodan Vuksanović (DS, generalni sekretar opštine Vračar u Beogradu), Ivan Marović (pokret Otpor), profesor Stevan Lilić i Aleksandar Lojpur. Za makroekonomska pitanja i okvir razvoja SRJ zaduženi su Miroljub Labus i Branislav Milanović (Crupa 17), Jelica Minić (Evropski pokret u Srbiji), Aleksandar Denda (Udruženje za lokalni održivi razvoj), Mijat Damjanović [Centar za javnu i lokalnu upravu) iMilan Nikolić (Centar za političke nauke). Za oblast medija zaduženi su Veran Matić (ANEM) i Cordana Suša (NUNS). U podgrupi za obrazovanje, kulturu, gradansko društvo i sindikate suBiljana KoVačević-Vučo (Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava), Darko Marinković (sindikat Nezavisnost), Miljenko Dereta (Crađanske inicijative), Alpar Lošonc (Centar za multikulturalizam u Novom Sadu),Dragan Žunić (Organizacija za gradanske inicijative u Nišu) ilvan Vejvoda (Fond za otvoreno društvo) ___
vrate taj zakonski predlog Saveznoj vladi i usvoje rezoluciju kojom će predlagača tog zakona i sve druge nosioce Vlasti pozvati da se ubuduće uz-
Kao teške povrede Ustavom zajemčenih prava 1 sloboda naveden je niz nerasvetijenih zločina, poput ubistva beogradskog novinara Slavka Ćuruvi-
je, pokušaja ubistva lidera SPO Vuka Draškovića i pogibije četiri istaknuta člana SPO. Pritom je navedeno da postoje zbiljne indicije da su ti zločini „počinjeni u režiji pojedinaca na vlasti“.
Radna grupa ukazala je i na niz drugih primera kršenja Ustavom zagarantovanih prava i sloboda, poput privođenja i zadržavanja u pritvoru političkih neistomišljenika vlasti, premlaćivanja privedenih, otvaranja policijskih dosijea građana i odbijanja registracije političkih pokreta koji kritikuju vladu.
Napominjući da za sva ubistva s političkom pozadinom nijedna grupa u zemlji nije preuzela odgovornost, Radna grupa je izrazila uverenje da nema osnova da se o tim ubistvima govori kao o terorizmu. Ocenjeno je da je, naprotiv, reč o državnom teroru, kojem vlast prva mora stati na put rasvetljavanjem odgovornih pojedinaca. Radna grupa za budućnost Jugoslavije naglasila je da je SRJ, prema saveznom Ustavu, određena kao demokratska država zasnovana na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava i sloboda.
Posebno Je ukazano da se predloženim zakonom flagrantno krši član 24. Ustava SRJ, jer se predsedniku Saveznog suda daje nadležnost određivanja pritvora licu za koje se osnovano sumnja da je izvršilo krivično delo.
Radna grupa izrazila je posebnu bojazan i zbog mogućnosti da dođe do „manipulacije sudstvom“ - uvođenjem u Jugoslovensko pravo do sada nepoznate kategorije svedoka provokatora. (Beta)
zovale miting kao i samim partijama.
Celnici čačanskog SZP našli su se pred sudom na osnoVu prijave policije zbog crganizovanja skupa koji nije odobren.Opštinski sudija za prekršaje Miljana Radivojević, juče nije dozvolila svim prisutnim novinarima da prate suđe- ·
Nastavak suđenja čelnicima čačanskog Saveza za promene
Pounetla nnava oknivljenih
Čačak - Juče je pred Opštinskim organom za prekršaje u Cačku održan nastavak suđenja predsednicima Oopštinskih odbora opozicionih političkih partija koje su organi-
ne opomene“.
nje. Nešto pre 14 časova, beogradski advokat, pravni zastupnik Socijaldemokratije, Vukman Bošković je demonstrativno napustio sudnicu, posle čega je izjavio: „Suđenje sam napustio jer.mi je bilo onemogućeno da pružim adekvatnu odbranu. U kakvim se uslovima odvija saslušanje dovoljno ilustruje podatak da su svi branioci, kao i trojica okrivljenih dobili pisme-
A.
Jalicija USVaja
kona u Zakonodavno-pravnoj komisiji, Dušan Curčin, poslanik SPO i član Komisije, rekao je da „oko zakona postoji apsolutna saglasnost u vladajućoj koaliciji“, te
- Ovakav lex specialis sračunat je da se njime izvrši pritisak na nerežimske organizacije i političke stranke. Njime se, između ostalog, policijski pritvor produ-
Petar Jojić, savezni ministar pravde
Netalmute slohome unafana
Petar Jojić, savezni ministar pravde, rekao Je na jučerašnjoj sednici Zakonodavno - pravne komisije da „zakon protiv terorizma „ne ugroŽava prava i slobode građana“ i da nije uperen protiv neistomišljenika vlasti. - -
- Zakon se donosi protiv terorista i ni za koga drugog. Nikome n pada na pamet da se država obračunava sa političkim neistomišljenicima. Sloboda mirnog izražavanja političkih stavova i mišljenja dozvoljena je Ustavom. Nijedna država ne gradi demokratiju tako što terorizmu pruža utočište. Ne možemo dozvoliti da Jugoslavija postane teroristički poligon - rekao je Jojić. Jovan Krkobabić, predsednik Komisije, istakao je da je „poslednji čas da se donese ovakav zakon,
da ne bi došlo do daljih napada na i u SRJ“.
da se jedini usprotivio. prihvatanju predloga. Curčin ocenjuje da „Zakon predstavlja zakasnelo rešenje, jer je trebalo da bude donesen kad se terorizam pojavio, pre desetak godina“.
žuje sa tri na 30 dana, a, po svemu sudeći, pritvoreni građanin sve to vreme neće moći da kontaktira sa advokatom - naglašava Dušan Curčin.
B. Tončić
Advokatska komora Srbije o zakonu o antiterorizmu
Beograd - Ovakav zakon o terorizmu ne štiti državu, već vlast od bilo kakve kritike i za terorizam se proglašava svaka kritika vlasti, rekao je advokat Branislav Tapušković, predsednik Advokatske komore Srbije na jučerašnjoj konferenciJi za novinare. =
On je naglasio da je od objavljivanja zakona do usvajanja dato samo dva dana i da je time onemogućena bilo kakva stručna raspra-
Va, a da je sa ovakvim rešenjima
ovaj zakon u suprotnosti sa Ustavom i Zakonom o krivičnom postupku i da će izazvati pravni haos u krivičnom zakonodavstvu. -
- Ovaj zakon daje mogućnost da se neko zadrži preventivno i mesec dana u zatvoru, što može da odluči predsednik Saveznog i VIhovnog vojnog suda. Dozvoljeno je podizanje optužnice bez saglasnosti istražnog sudije. Clanom 6. je dozvoljeno provokatoru da učini krivično delo u cilju hapšenja drugih počinilaca i to po nalogu saveznog ministra unutrašnjih po-
pitika ulasti slova. Sada se uvodi doživotna robija, a ranije je bilo reči da se smrtna kazna, koja postoji u republičkom zakonodavstvu, zameni doživotnim zatvorom. Sad imamo i jedno i drugo. Da je ovo normalna država Ustavni sud bi odmah ponišio ovakav zakon, ali nemojmo to da očekujemo. Taj sud već dve godine dozvoljava sprovođenje Zakona o informisanju čija je svaka tačka protivustavna. Ovakav zakon o terorizmu služi za uterivanje straha i vodi u to da ćemo svi biti primorani da zaćutimo - rekao je advokat Tapušković.
Advokat Tapušković je objasnio da bi nekom moglo biti suđeno po ovom Zakonu samo Zbog neke rečenice izazvane od provokatora, zbog nošenja političkih obeležja ili advokatu zbog neke izjave pred sudom.
Tapušković je dodao da je jučerašnja konferencija možda poslednja, Jer za par dana treba da stupi na snagu novi Zakon.
UV Z. C.
Reagovanja crnogorskih stranaka
Većina Baptija pnotiu, SNP fa spnpgvorenje zakona
Podgorica - Predstavnici vladajućih crnogorskih stranaka oštro su kritikovali Predlog zakona protiv terorizma, dok su se predstavnici opozicione Socijalističke narodne partije založili da se taj zakon sprovodi i u Crnoj Gori, navodi se u anketi koJu objavljuje jučerašnja podgorička Pobjeda.
Miodrag Vuković, savetnik crnogorskog predsednika, ocenio je da taj zakon neće biti protiv terorizma, već „protiv ostatka demokratije u Srbiji“. Vuković je ocenio da vlast u Srbiji, „u očajničkom strahu od suda građana i naroda zbog svega što je počinila tokom minulih deset godina“, najavljenim zakonom samo pokušava da grubo ućutka svaki mogući otpor.
Potpredsednik Narodne stranke Predrag Popović je ocenio da zako-
nom protiv terorizma Milošević „želi da uhapsi Srbiju i od nje napravi koncentracioni logor“. Potpredsednik Socijalističke narodne partije Zoran Žižić je ocenio da Crna Gora treba da prihvati zakon protiv terorizma, Jer, u suprotnom, „može doći do situacije da oni koji su izvršili terorističko delo u Srbiji, nađu luku spasa u Crnoj Gori, gde setaj zakon ne primenjuje, što bi bilo veoma nezgodno i! opasno po sve nas“. Potpredsednik Socijaldemokratske partije Crne Gore Rifat Rastoder ocenio je da „iole ozbiljnija namera suprostavljanja Jednom od nesumnjivo najvećih međunarodnih problema - terorizmu, podrazumeva državu u kojoj ı vlast ı građani poštuju Ustav i zakone, državu koja sarađuJe sa svetom, u kojoj je vlast servis, a ne mora ı batina građana“. VK.