Два царства : роман

ДВА ЦАРСТВА 155

месец дана), а под ногама се укаже цела паланка, сирота, мала, са њеним црвеним крововима у бе: лом цвећу, са њеним широким и правилним улицама, са њеним округлим тргом и вагом око које се виде сасвим мале људске прилике, са димом из оџака који се пење у плаво и мирно небо; око ње се савила река, а иза ове зеленило поља, заплављено у даљини измаглицом, пресечено тамним групама забрана, више којих плове хоризонтом сасвим бели и лаки облаци. Једном речју, поезија... Али доста о том! Осећам да долази оно најтеже у опису, уважајема, јер имам после тог питомог пејзажа, који сте могли досада видети на многим дописним картама, да опишем, вама, београдском детету, одраслом у декорима варошких улица, корза и позоришта, једну ствар која је и мени била до овог часа непозната: клисуру. Ви сте вероватно учили у школи шта је то клисура. То вам је теснац створен од две планине, између којих обично тече по какав поток или река. Али да замислите ову клисуру са Сребрницом која бесни између стена, пада, пенуша, ларма, ја се збиља питам, какво упоређење да употребим, па да вам њена слика постане јасна» Јесте ли прошли који пут крај Таш-мајдана» Јесте ли видели оне огромне стене настале ломљењем каменаг Ето, отприлике то исто, само што је све ово три, четири, пет, десет пута веће, намрштеније, дивљије, јер тамо је камен мање више ломио пијук и динамит, а овде... Ја не знам ко, али је ђаволски ломљено. Пут иде бестрага високо, залази у шуму, надноси. се над провалије, заобилази. Ваздух, сунце, зеленило, све је то некако хладније, мрачније него другде. И то траје читав час! Човеку најзад буде доста те романтике и после четврт сата.

На срећу пут се сасвим спусти до Сребрнице, стене се претворе у стрме пашњаке из којих избија овде или онде по која литица, док на крају не наиђете на једну воденицу, сву црну од старости (воденичар је неки луди Јеша који има за жену