Два царства : роман

156 БРАНИМИР ЋОСИЋ

најлепшу жену у три среза, Достану), а после воденице, иза једног заокрета, завршетак клисуре у облику једне велике зелене котлине и, сасвим у дну, припијене уз планину, манастирске зидине, кубета, конаке, тишину, све превучено сенком, миришући на свежу траву, воду и — опростите ми за израз — на побожност. (0 самом манастиру не знам шта да вам кажем. Ја никад нисам умео да уживам у старудијама, али овог пута, ваљада и због тога што «се ваша рођака пасионира за ове почађавеле и оронуле фреске, почињем у свему помало да налазим задовољства. Сама црква није много оронула, али је варварски прошлог века „обновљена“. Ви сте јамачно видели њену слику; била је објављена у скоро свима новинама. Припада т. зв. моравској школи, китњаста је и као из једног парчета резана. Само, ова је омалтерисана, чак су и извесни камени украси зацементисани. Када сам је први пут видео, ни сумњао нисам колико се богаство боја и орнаментике крије под тим сивим кречом. Малтер којим је црква прекривена необично је тврд, а превлака местимице дебела по неколико сантиметара, што је све давало и даје утисак оригиналне фасаде. Заслуга г. Карамарковића је у томе што је, као добар познавалац моравске школе, доказао погрешку неколико ужурбаних научника: оно мало откривене фасаде најлепше је парче полихроме превлаке што се ваљада досада сачувала и потврда његове претпоставке. Права дакле фасада је од редова глачаног мрамора, плавкастог или жућкастог, и редова црвене опеке. Камене розете, архиволте, стубићи на прозорима, капители и богато везени лукови на вратима изгубиће од своје усамљености и стопиће се у једну ванредно уравнотежену целину. Сем тога, додајте да ће црква једном обновљена добити нов оловни кров, лепо сливен, мало зеленкаст и тек онда ћете имати једну слабу идеју о будућој и скорој лепоти “ва. Само се питам: ко ће у њој уживати» И је ли било корисно сручити сав тај новац у камен, креч и оло-