Два царства : роман

ДВА ЦАРСТВА 159

шта не видим шта се догађа у другом крају, код другог кревета. Додајте томе шест прозора без завеса, мирис боја у безбројним лонцима којих има по целој соби, по зидовима картоне и скице и, отприлике насред собе, један огроман чамов сто на коме је читава гомила најразличнијих ствари, почевши од лула сликара М., остатака хлеба, карата, па све до кравата, прслука, четкица, флаша са разним сликарским течностима у њима — и онда можете имати отприлике слику моје нове „резиденције". Јутро проводим код вашег дичног рођака. Он ми диктира писма, прима настојнике, затим поново прелази на диктирање. Два пут недељно одлазим коњем у варошицу по пошту. Суботом надгледам настојника који исплаћује раднике. Вече проводимо играјући покера, ако не седимо на трему, а ако седимо на трему, онда седимо у мраку, због комараца. Врло често пратим вашу рођаку у мале шетње по околини. То је уосталом жеља г. Карамарковића који не жели да госпођа сама лута по шуми. Јер лутати је опасно, пошто по истој шуми лута и чувени Црни Остоја. Али о њему не могу данас да вам пишем. Толико: да нисам ово што сам, волео бих да сам Црни Остоја.

Пишите ми шта се ради по Београду, а нарочито ко се још у кога заљубио и хоће ли где бити сватова. Поздравите малу Јелену Б. Ако ви-

сам и са ким сам. Да завршим, љубећи вашој љупкости малу ручицу. Ваш одани . Срба Мијушковић. ХХЛХ

Тога вечера, и поред опомене Никодимове да не излазе изван манастирских зидова, Срба и Радмила су лагано шетали путем крај Сребрнице. Вече је било светло и пуно покрета. Над ивицама планинским небо је још увек буктало црвенилом зашлог сунца. Идући тако они дођоше до једне