Два царства : роман

ДВА ЦАРСТВА 177

киша, згуреног у једном крају Краљеве Цркве, изгубљеног, полуотворених уста, пред мрачним олтаром, на коме гори само једно румено кандило, високо под сводом, испред распећа. Свој сабраћи је љубио руке, додавао ватру и све са том савијеном кичмом, озбиљно, предано. То му је донело нова задиркивања:

— Јеша хоће да се калуђери...

И приликом манастирских слава, намргођени домаћини, уз ракију, питали би игумана, намигнувши претходно:

— Ама, Бога ти, Пајсије, када ћемо да пострижемо овог нашег владикуг

Одједном, то је било пре две године, Јеша се ожени. Је ли збиља желео Достану, или се просто покорио вољи својих „духовника“> Поставише га за воденичара. Он поче недељом да навлачи ново и лепо одело. Одакле, чиме» Он је ишао, долазио, поново одлазио негде, али му нико није могао ући у траг. Зашто се уопште женио ако је имао већ тада везе са Црним Остојом> Можда су то били исто тако срачунати планови, можда још бољи него Никодимови, којима се Јеша просто морао покорити Све је то било мутно у почетку. Роди му се и дете које крсти Никодим. Приликом тог рођења се откри да је Јеша био и лола: дете беше дошло месец или два после венчања. То бациу једно лудачко весеље целу околину; створи се чак и реч, коју би сељаци добацивали каквом ђилкошу: — Пази, брале... немој као Јеша.

Јеша је, међутим, све то примао хладно. Он покуша просто да добије свој део, још увек на изглед у пуној понизности пред калуђерима, али га Достана, после неколико месеци попуштања, једнога вечера дочека песницама. У време када се догодило ово што описујем, Јеша спаваше у једној прегради за оставу, крај огњишта и воденичких точкова. Неки причају како су га видели где по ноћи лута око воденице и прислања лице уз

Два царства 12