Два царства : роман

10 БРАНИСЛАВ ЋОСИЋ

Ето какви су били у то доба назори нашег јунака! Срба се ничим на први поглед није разликовао у тој блиставој групи младих људи од двадесет до двадесет и три године, обучен као и сви, понашајући се као и сви, радећи што и сви око њега. И о томе, како једна мода покори и уједначи најразличитије карактере, могло би се много говорити. Јер збиља, ко би рекао да сва та шумна, борбен!, снажна, неуравнотежена младеж, ношена истом бујицом, има и изузетакаг Ко би рекао, да и међу њима има личног, и да поред свих заједничких одлика, ипак нису сви прављени „у серији“ и једнако

Сањалачке и нежне природе, срамежљив и благ у основи, Срба је, откако зна за себе, чинио обратно. Храбар, он је себе обеђивао за кукавичлук, јер је храброст изједначивао са неделикатношћу, грубошћу, простаклуком. Створен за пријатељство, он је дане проводио да би отео пријатељу љубазницу. Нежан, он је приступајући девојкама био дрзак, циничан и груб, јер је те особине сматрао као првенствено мушке. Створен да ради главом ин идејама, он је до малаксалости играо, ишао по утакмицама, ломио се по салонима у које је био приман доста хладно и обично. У почетку, све је он то радио зато што су то исто радили и други око њега, исто тако здрави као и он, исто тако пуни егоизма као и он, можда и већина (и поред свилених чарапа, нових и модерних одела) сиромашни као и он. Младост, занесеност, страсност сл којом је проводио дане, није му дала да осети тај основни неспоразум који се догађао између његовог живота и његових урођених тежњи. Али у колико се више препрека дизало испред њега, због новца, због положаја, у колико је више улазио у године, у толико је све чешће почињао · да осећа да то није то, да има још нечег другог, истина све то нејасно, мутно, верујући да то незадовољ'тво долази не од његове природе која се буни, већ од тог спољњег неуспеха. И он је поста-_