Два царства : роман

ДВА ЦАРСТВА 923

њене слутње. Дрхтећи, она је читала све оно што је Карамарковић већ био прочитао. Али она не остави свеску непрочитану. Све више уверена да ће се њене претпоставке сасвим испунити, стрепећи од нових открића, она је ишла све даље и даље. Нарочито јој тешко паде једна страна, где је Срба говорио о Марији: ј

„Још никад дотле не видех толико песакривене бестидности, ни толико привлачности у једном женском телу. Тај степен прохтева који осетимо према женама Маријине врсте, не може никад у нама да изазове скромна и честита девојка, која је до осамнаесте године учила латански и похађала музичку школу. Ореол порока нч нечистих додира, све те сенке дугог низа љубавника који су прошли преко тог кртог и малог гела и оставили овде-онде по њему свој траг, пољупци давани кроз сан и примани у непроспаваним ноћима, ударци, похађања сумњивих места, све то у стопу прати то жељено биће у јако изрезаној хаљини; и чини да нам се уживања са њом приказују јако увеличана. Осећамо толико снажно позив порока, толико смо (и то скоро неумитно!) повучени према слатком понору физичког додира, који се нескривано нуди, ослобођен свих обзира и конвенција да на крају свршимо тиме што постанемо слепи извршиоци наших несвесних нагона. Једна таква жена има једну чудну магнетску снагу која избија из њених покрета, чак и оних најмањих, као покрета трепавица, или покрета малог прста који држи закачен о огрлицу од лажног бисера, да је довољно да само прође између нас, па да се осетимо повучени према њој као откинут лист воденом матицом.

Било је ипак часова када сам се извлачио из зачараног магнетског круга у коме ме је Марија држала. То се дешавало онда када је одвратност преовлађивала у мени. Одвратност ради положаја који сам заузимао. Шта је нагнало Марију да се привеже уз мене, не знам. Знам да сам све чешће ·