Два царства : роман

ПРЕДГОВОР

Нови роман Г. Бранимира Ћосића има извесне одлике које су знак да су смер и начин рада младога писца добили озбиљнији и зрелији изглед. Он је дао досада неколико врло пријатних, али више или мање лако замишљених и лако изведених приповедака, као и један жив и занимљив роман, али сасвим младеначки како по личностима и приликама које слика, тако и по животноме искуству на коме почива. Овога пута, Јо Ћосић потеже проблеме, иде за тезом, гради један морал. Његово дело није више само ведра и свежа забава, већ је осенчено узнемиреном бригом о смислу. Оно није више само слика једног исечка из живота, нарави једног друштва у једном одређеном времену, реалистички потхват да се даду неки типови и карактери тренутка. Овај роман је све то, али на једној идејној ОСНОВИ.

Има нешто смело да се теза о „два царства“, 0 борби између два животна схватања, од којих једно води људе у вртлог и баца их у уживање живота без свакога обзира, а друго их уздиже до пожртвовања и лишавања ради чистоте и лепоте духа и душе, развија и брани у корист узвишенога у времену и друштву где

Рођен је 1. септембра (по старом) 1908. у Штитару, крај Шапца. Студирао у Београду, Паризу и Лозани, у почетку права, а доцније књижевност упоредну и француску. Због врло нежног здравља није још завршио студије. Био једно време као новинар сарадник скоро свих наших дневних листова, а књижевни рал започео је 1922. једном приповетком у Мисли и 1923. у С. К. Гласнику. Сарадник је свих угледнијих часописа.

Издао је досада две књиге приповедака /Лриче о Бошковићу (1924.) и Египћанка (1927.), и роман Враино коло (1925.).