Дела Војислава Илића. [Књ.] 1, стр. 252

248

“

Ланкастерске леже чете. А суморне, мутне магле У долине силно нагле. Над Товером радост тече, Све литаври, трубе јече.

Мир настао, нема рата, Не удара брат на брата, рату се и не снива Све се топи и ужива. Мач се носи од јордама, На усладу дворских дама Их да диже само звеку, Ил њим да се нокти секу.

А баш тада на уласку Владалачке сјајне зграде Ирски један витез паде Са поруком, која гласи: „Устај горе, господару, Спаси себе, круну спаси! На обале Албиона Ричмондо је синоћ стигб Он је дрско против трона Бунтовнички барјак дигб, На њему су речи холе:

С тиранином гадним доле! М пре него сване зора, И пре него поноћ мине, Затрештаће трубе њине