Дела Војислава Илића. [Књ.] 1, стр. 253

Први _РР сИГ

Са обала сињег мора. Бунтовници, кб да ничу, Под барјак се тако стичу“.

У Товеру песма стаде, Занемеле луре младе,

Ричарду златни пехар На степене трона паде... Он загрми са свог трона: „Ај на ноге, храбра депо Слободнога Албијона! Занграјте добре коње, И у помоћ хајте к нама! Ти гласниче злога гласа, Дозови ми овог часа Племенитог Бекингама“.

А бсш тада на уласку Владалачке сјајне зграде Други витез журно паде: „Господару! Међу нама Нестало је Бекингама. Подли херпег, несмем крити, На запад се с војском кренб, С Ричмондом га данас ено. Сутра може овде бити.

И он војну прбтив реда Отворено проповеда“.

Засијаше краљу очи, А мрак уви гордо чело —

249