Дела Војислава Илића. [Књ.] 1, стр. 257

И __пањљ 7" "А" ГГ"Ај»]>ј>ј·А>"А"Р_— ји одоли

а

——_==иоћби је

Што блед и мртав лежи У суморној долини,

Кб кедар оборени,

Ко цветак миришљави,

Он ћути... Тешко мени! Његове бујне косе Несташни ветри носе,

А руке, што су сретно

С дивљим се вепром биле, Без моћи и без силе,

На тле су пале пветно.

Где сте ви, миле зоре,

И ви пролетњи дани, , Кад је божанском ногом

Блудио по пољани —

И звонким својим рогом

Гонио снажног вепра,

" Суровог, страшног звера,

лава и пантера 7

(О, источниче живи

Сребрне горске струје! жарко подне ту је

Тражио одмор благи 4

Мој нељубљени драги.

Ту сам, у тавне ноћи,

Мамила песмом њега,

И тужна, у самоћи,

253