Дела Војислава Илића. [Књ.] 1

Пусти ветри лелујају 4 Дивљу ружу и ковиље —

А суморно гавран гракће Са развала града Кроје, Што се дивно подизаше У данима славе своје.

Само кадшто пуцањ јекне И прах смрти замирише, И на грудма робкњица Још је једна рана више!

Последња је страшна рана, Јер крв паде крај олтара; Последњи је грозни јаук, Што загрми са Вардара:

Та се рана крвљу пере, Другог њојзи нема лека. Јер та рана живи срам је За јунака и човека.

НА НОВУ ГОДИНУ

Срећно нек је ново лето, | Срећан празник свима вама. Г Што трајете мучни живот ; У невољи и сузама;

| Пи 2ТВ