Дела Војислава Илића. [Књ.] 1

два, ои ја. азљива поли

__Нек драг позив буде свима На јуначко на весеље.

Који уме, тај нек бије Отровнипом стрелом лаком. Птицу ону за облаком,

Што над свима небо крије.

ДВЕ РОБИЊЕ (НА СМРТ ПОПА СТОЈАНА).

Две робиње сузе лију, Оплакују славу стару,

једна лије на Миљапкој, Друга лије на Вардару.

Столећима сузе лију

И проклињу ропске дане, „Две сестрице — робињице Тврданм ланцем оковане.

Једна зове Обилића,

Да је спасе ропских стега, Друга зове, с горким плачем, Јуначкога Скендер-бега;

Ал на пољу Косовскоме Мртвачко се диже биље,

| те