Дела Војислава Илића. [Књ.] 1

Па тек ужи — управ' према глави; Једном речи: магарац је прави!

И то чудо, и наказу таку,

У законом родила сам браку То је пород у часима брзим, _Ја га мрзим, као жабу мрзим!“

“ „Ја га волим!“ краљ који је ћутб, Сад се трже и повика љуто.

И краљица, кад осети јаде, Занесе се, издахну — и паде.

И краљ упре поглед у маршала, Кад је љуба умирући пала, „Граф-маршале,“ још му вели зао, „Благо вама, што сам клетву дао |“

ПРОЛЕТЊА ЗОРА

На истску плавом рујна зора руди; Дижите се, депо, дижите се, људи.

Устале су пчеле, подигло се пвеће, Са далеких гора поветарац леће;

У мирису цвећа, у бисерној роси (Он вам свако здравље и весеље носи. 299

а тај

м па ЋУ,

ата а рок догеи и

> 4+-'