Дела Војислава Илића. [Књ.] 1

390

; - -- М а =: ја ј _ По пољима травним разлеже се јека, И

= ј ~4 и ~ =

'Одјекује небо и гора далека. за:

И кроз тихе равни поточић кривуда, А песме и свирке разлежу се свуда,..

ОД здравља и среће надимљу се груди, Устаните, депо, рујна зора руди.

РОДОЉУБ

_ Ја сам путник са Вардара, Тде је Српство без слободе; Ал сам чуо тужан жубор И Миљацке, бистре воде. Видео сам реке обе, Мој Србине, сужњи робе!

Не хоре се песме тамо

Са лаганих тамбурица,

Суморне су песме њине

И суморна њина лица. Ах им језик слатко звони, Којим зборе милиони.

Они штују обичаје. Али прошлост више свега,