Дела Војислава Илића. [Књ.] 1
пса прииа онноаћ ја- н-авр ја мере 4 шара Ла, СБ Реда На пањевтидо
а пдвћиа
+ „Зе нин ни и
А уз гусле прослављују
Обилића, Скендербега
___-__ М Косовско, поље равно, Где нам паде парство славно.
Надају се и чекају
На минулу славу стару,
Да завришти српски коњиц
На Миљапкој и Вардару Надају се, српски сине: Не превари наде њине!
МОЈА МУЗА А. Н. Плешеевљ
Страдање и туга твоје груди ломе,
Ах још краја нема путовању твоме.
А знаш, шта те чека у родноме крају 7 Хиљадама руку да те каменају,
Зато што си речју, огњено и-смело, Жиг утиснб вечни на ропско им чело; Што оевету шаљеш, место подла смеха, Робовима мрака, лености и греха,
Које братски јаук у тугу не баца, Којима је закон — закон праотаца. Но, не бој се зато. Ја, која те прат:м,
у
30
гл ти ка Ј
а "д Еп
1 Пт нам.
па па
ЈЕ Џ р
Це Ју
А ЧУ да ЈЕ ДЕ
Јо ит ГИ
' | КУ
) у НЕ
и 5
|