Дело
9
Д Е Д 0 називајући га «јуиаком Кустоце, Содфернна, Садове," скромнпм алп велнчанственим мучеником осећања дужности, који је чак свој очњп вид па коцку ставио, да се не огреши према ономе, што му се представњало као човечна дужност, и ако, по његову (Џнвову) уверењу, то не беше. „Јер, да је наш дичнп брат, којн сад пе сме да пуши ни да гшје мало више, који проводп своје дане у питомом Дубровнику, али у вечптој полусенци, да је — рекох — послушао савет лекара, у Лавову, те отпустио болесног слугу свог, не би му ирионула грозна болест, која га мучи. Али, глупи Рушњак, и ако иначе свом душом одан господару свом. непродншњенз је поступао, бришући заражено очп своје убрусима господара свог. Него, браћо н господо, уфајмо тврдо.- да ће Господ Бог и т. д., те у то име, итд . . Васо је плакао. Канетан беше оборио главу, као постиђепа певесга, па пошто се куцасмо, први пут нспи до дна чашу. Мени је криво било што је Џиво унотребно све тешке батерије, помоћу којих је еФекат потпун, алн, тамо овамо, ночнем и ја муцајући, па дохватим жицу, која увек поуздано одјекне. Занесем се у прошлост, у детињство обојпце рођака, ирнказујући је у најндеалнијпм облицима; напоменем род њихов, мртве и живе, чувене јунаке из њихова браства и племена; напомнем заробњену Херцеговину п њезине наде; истакнем чудиу судбину, која је браћу за иоловину века људскога раздзојила неизмернпм просторнма. па их, под јесеп живота, опет саставила, да се нагреју на сунцу милоште братске, да се крепе неварљивом надом ленше будућности, која је на прагу, будућностп, чија је само далека прплнка бпла зрачак радости небројеним жртвама кршне јуначке земње; будућиости која
, будућности којом итд... Већ није само Васо плакао, него п каиетан н Џнво, те се изњубпсмо, бесно ударајућп чашама. Моја реч наведе рођаке, да иосегну у неисцрпно врело детпњских успомена, те, раздрагапи, гшчеше васкршавати најпре догађаје из њихова живота, па онда п оне, који су се вековима нанизалп у народном предању, чак до мрачне старпне... Рођаци нам још открише једну своју намеру, коју су дотле у тајности држали. Чим ночпе јесен, отпћиће заједно у Херцеговпну п задржатн се све док се.. каиетан потпуно не нзвпда.