Дело

13

Д Е Д 0 чаркања; по његовој жељи, ја и Џиво, морасмо на карти тражити бојишта, и то тако помњиво, како би он јасно могао све претставити. То опће снебивање трајало је највише две неде.ве. Устанак се ширио ка југу, те захвати требињски кадилук. Капетан је све ћутљивији постајао, опадао је и у лицу бледио тако да смо сумњали да ће се озбиљно разболети. Мало по мало, нестаде опрезности аустријских власти, него, на против, појавише се и сувише очевидни докази, да оне симпатишу према догађајима на граници- То охрабри и слободније патриоте, те почеше грајити. За тим, не прође много, а власти иочеше отворено потпомагати устанак

Као преко ноћ, дуж целога прпморја образоваше се одбори, да новцем и стварима потпомажу устанике; установише се болнице за рањенике; прогласи поплавише новине; позивала се омладина, да се придружује устаницима; нападале се Србија и Црна Гора што оклевају, кад, за три до четири недеље, вековно питање може бити решено. То је било на очиглед турском консулу, на очиглед целој Јевропи ; руски консул беше сматран као природни заштитник устанка, одбора и патриота. У језгри, најбоље се може прпказати ондашње стање духова и ступањ српске наивности овим речима капетановим, што их нзрече једног вечера у ,.концилијабулусу“: — Сад већ и ја видим чистину! Работа је договорна између Русије и Аустрије. Аустрија ће прпстати да зарате Србија и Црна Гора; ако устреба, загазиће и она у рат, да се створи велика српска држава; не знам каква ће њој накнада зато бити, али, тек оне су се погодиле... И капетан задовољно трљаше руке и снажно тапшаше по раменима све редом. Мн ликовасмо као и цело Српство које се опијало рсчима. Не прође млого, а устаници не само што слободно прелажаху на аустријско земљиште, него још и оружани силажаху на тржишта. Турцима је Аустрија чинила свакојаке сметње. Поче долазити помоћ са стране. Дође двадесет и пет шумадијских добровољаца са Љубнбратићем. Па онда се десп још веће чудо. Гарибалдинци, до