Дело

Д Е Л О 15 — Но, но, меии то није смешно. Ја. .. алп, молнм вас, свратимо у кућу, да се разговорпмо. Пошто седосмо, он нас узе па исипт, п кад дознаде све, и с ким ћемо и којим путем, канетан поче одвраћатн Џпва, јер велп стари ће кривити њега за то, а корисније би за саму ствар било, да место своје личности жртвује неколико пушака и џебане, јер у људима није оскудица, него у оружју. Како се мени пије обраћао, нросто као да ме п пе беше, а како Џиво беше оборио главу, и ја се умешах: — II ја сам .вашега мшшвења, капетаие, али ја као самац идем. Дакле збогом! Џнво поносито диже главу, па искочи и побеже. Ја га стигох. Ходили смо ћутке. Кад дођосмо у љегову улицу, где бејаше и поштанска кутија, он извади нз шпага писмо и тури га рекавши: ((ово је за < ца. Сдд је свршеио! У три сата буди пред вратима (градскпм), где ће се п остали иаши наћп. Лаку иоћ!” У одређено доба бејасмо па окупу, свп у опанцима, са огртачима; четворнца имађасмо револвере, а осталп старинске пиштоље кремењаке, сваки је још имао у торбици џебане и хлеба. Упутисмо се ка Русима, и затекосмо их пред гостионнцом, у разговору са једим крупним Конављанином, с којим се ми бесхмо погодили, да нам буде путни вођ до манастпра Дужи, где се налазило преко две стотине доброволжца. И Руси беху шарено одевеии; било их је са црногорскпм гуњевима и руским каФтанима, са далматинским капама п јечермама; али сви беху снабдевепп острагушама и револверпма. Одмах отидосмо око града ка требинском путу. Пред Васовпм магазииом сеђаше један чсвек, којп се исправи, кад се ми примакосмо. Мене иодиђе језа, кад иознадох нашег капетана. На глави му црногорска капа, на погама опанцп и шпроке шарене назувнце, у које је увио своје илаве ОФицирске панталоне. На њему беше блуза, (разуме се ,без знакова), а сабљу по козачки обесио преко грудн; око струка шпрокн кожии појас ; на боку, у силају, револвер н ловачки нож; на рамену црногорска струка, а у руци дебела тојага, од прнлике, какву је носпо Будалина Тале. Свп се устависмо, кад оп укрућен стаде пред нас.