Дело

Д Е Л 0 и они што су храбрн били, и они што нису билм храбрп, јер једни су изморили снагу а други — душу. Командиру довели коља. У борби је био на ногама, ишао је по редовима, храбрио је војнике, узимао је и сам пушку у руке. Узјаха коња и стаде на једну узвишицу иреко друма, маше саб.БОм и даје знак да се онде збере чета. Ветар силно хуче; коњу се повија грива, мекинтош у командира издиже се па га чак преко лица покрива, а он га муком скида, подмеће под ногу, закачп за седло и опет маше сабњом. Прибирају се. Сад већ и поднаредник маше пушком и дозива, а већ их има двајестак око њега Придолазе један по један лењо, тромо, посустали; Фишеклија откопчана, овом се опанак одврз’о, онај се мучи са пушком, нешто му се искварила ; онај завукао прст у опанак, вади некп трн; један се крсти; други распитује непгго; трећн изручио из чутуре оно мало воде па се попњуснуо по лицу н као умио се мало; четврти се потпасује; пети чисти од блата како је лежао у ланцу. Сабраше се сви и погледују се задовоњно као да би хтелирећи: е, сви смо ту, изпели смо и данас главе, хвала Богу! Поднаредиицп ставњају у ред, а војници довикују се поједипи и поздравњају се, а командпр погпуо само главу, брани се од ветра и притискује шаком капу на глави и нешто ћутп п не в обзире се на Фронт. Кад диже главу, сиђе с оног узвишења, приђе ближе чети и рече, без команде, без оштрине, да се преброје. Поче с десног крила : Први, други, трећи четврти па •оде иа лево крило. — Јели поелсдњи беспарни? —пига командир — Јесте господип поручик ! — одговори левокрилнн каплар. — Сто шесет и три, то једног нема?

Свп ћуте. — Водпицн, вама кажем — осече се мало иоручик ј едног нема. Водници се згледају, војници се промешкоње, ирегледају се, прошапуташе нешто, али — нико нншта не одговара. Ветар све бешњи, хоће да понесе поручика са коња, он нестрпењиво II њутпто осече : — Водници напред!