Дело

вароши! Дакле нп тн ? Не знаш,разуме се. А ти. Серензен! ЈЈпше варошп у Белгији после Брисела, дакле! Тако!“ Служитељ отвори врата п јави, да је час нзбио. „Да да, тако је. Ту седнмо час по час и трошпмо своје време ради оних ленивана тамо доле, којн неће ништа да уче : вама нема другога лека сем сплних батина, а њнх бпсте и добилн, кад бих ја имао о томе да решавам.“ Затим им брзо записа у дневнпк оцену „прилично“ и кроз ларму, која се изродн у разреду, викну: „Други пут до река у Француекој“. „Реке у Француској”, понови разред. Редар повуче ноктом знак у својој књнзн : Аврам првн начинп велики заушњак на листу: два брата, којп се служаху једном књпгом, немирно трчаху тамо амо, да се тачно известе, докле им је задато. „До река у ФранцускојА викну РаЈнерг и намерно начинн велику мрљу од мастпла у своју књигу као знак, па по том загвори књигу. иритиснувши је, да се што боље улепи. Марије га гледаше уплашено и зачуђено. После дванаест сахата имао је разред да се иодели. Реалци, у које је, разуме се, спадала сва најдоња клуиа, оста на часу енглескога језнка, а Латннци узеше књиге п пређоше у другу школску зграду. Нпжи разреди, који су овде били смештени, свршпли су у дванаест сахата иредавања, те Латинци за иоследњн свој час заузеше једну од овпх просторија. Латинцп с Аврамом на челу — на броју њих осам до десег — прокрчише себи пут кроз вреву малишана, који нокуљаше у ходнике и на стененице. „П (1опс!“ викну Аврам, кад једва једном доспеше до с-воје собе на другоме снрату, „овде се мора добро проветрцти“. Отворише све прозоре, и неколицина од малишана, који су се задоцнили и занимали са својим књигама, бише немилоердно нзбачени у ходник. Ббог ове егзекуције малишани би на пољу увек подигли страшну впку, али се Латинци нису брпнулн за то: они би затворнлн врата, и Мартен, с надимком Трбух, иетављен би био пред њих као стража. Јер обесни малишини, уздајућп се у своју многобројност н у прибежиште степеницама, гураху се на врата и дрмаху кваку. Редар, којп је увек држао храбре беседе, предложи, да сва војска Лагннаца учини испад; али расположење ннје било ратничко. Аврам је седео на катедри и покушавао је, да развалн браву: хтео је да нрегледа дневник малншана. На јсдан мах зачу се на пољу јасна нобедничка вика. Мартен Трбух ошкрнну мало врата и очајнички довикну пријатељима: „У помоћ! ухватили су нацовскога краља.“ Аврам слети с катедре, остали нолегоше за њиме, а редар последњн: мали Марије пао је неиријатељу шака. Мали Марије беше мезимче Лагинаца: није био већи него ли осредњп •између малпшана н изгледаше да је крај с н>еговнм растењем: заго је