Дело

38 Д Е Л О Ма колико дајесвакн поједнни од нежењених језикобораца и слободњака желео, да она буде његова. инак би куд и камо радије уетупио ма коме од својих другова ову вилу, него ли да се она пода таквој будали и варалици као што је Карстен Левдал. Ово се расположење огледало и у шест од оних двадесег н једне песме Венки Левдал, које су отпеване' за свадбеним столом. Што га је пак узела, дошло је отуда. Она се једне годнне бавпла у отменом кварту Кристијаннје, а преко зиме се ту бавио двор са свима шведским обичајима и т. д. На када се баш тада врати кући Карстен Левдал у сред ове вреве—леиши, елегантниЈц, интересантнијм него ли свн други, на уз то још Норв( жаннн, чија је норвешка ирирода дугимг бављењелг у иностранству добила већу свежнну, тада се учини Венкп Кнор, да је ту најлепше сједнњење онога, што јој је од куће било мнло,. и оне евронске углађсности, која јој се допала у престоницц. II тако су се вернлн и венчали. Али не потраја дуго и она се увери, да се преварпла; стари јој пријатељи нису впше безусловно веровали, ма да је у срцу остала непромењена, подједнако права Норвежанка, и подједнако неустрашива у своме слободоумљу. Али наста још горе, када су се преселили у малу старога укуса варош, где се нашла са свим усамљена међу нријатељима свога мужа. Нарочито нак, када бн као вечерас читала ствари, које су Је жнво опомпњале на круг њенпх идеја из младости, осећала би на себн ирптисак — као да слути, да овај расцеп у њеном животу не може водити добру. Аврам се из почетка кезио према Марију, али на скоро се замисли о тешкој својој судби. Марије пак слушао је иажљпво; јер се осети обузет овнм силним ударцима на десно и на лево, овим вечптим немиром с мачем у руци — баш као и његов живот међу његовим непријатељима у разреду. „Ето оца“, прекиде је Аврам. . , Госпођа Левдал ућута, када он уђе : али ипак у себи дочита одељак, нре но шго је затворила књигу. ПроФесор је бно без канута н посувраћених наруквица, и брнсао је руке о пешкир. „Добро вече, децо! ПГта нм то чнгаш, Венка?“ „Снора!“ одговори Аврам оцу са извесним осмејком. „Е, могао сам мислити. То је збиља нешто ваљано за образоване младе људе. „Јунаштва наших храбрнх иредака ?“ одговори одмах госпођа Лсвдал. „Јунаштва — шта! Убнце, лонуже п иаликуће — го су били. Не, радије ћу да слушам о брзоногоме Ахилу нли о Хектору, који се игра с конљем Јел’ те, децо ?“ „Јсст,“ узвикнуше једногласно Аврам и Марше. „Ах, не марнм ии да одговорнм на то,“ рече госпођа Левдал и остави књпгу на њено место. ПроФесор наставп ходаги нзмсђу своје и Аврамове собе нреко малога ходника; ћеретао је н шално се, како је то обично