Дело

Д Е Л 0 39 чинно, када се пресвлачио. Госпођа Венке излазећи рече: „Хоћеш лн скоро доћи к мени у моју собу, Авраме'? Добру ноћ, драги Марије, поздрави мајку!“ Кад је и Марије отннпо, рече нроФесор : „Красан је дечко овај мали Готвалд. Чудиовато је, како је ваше пријатељство ностало искрено у последње в}»еме.“ „То је мој најбољп пријатељ“ рече Аврам нешто непоуздано. „Најбољн ирнјатељ !“ понови отац смејући се : „та прнјатељства на жнвот и на смрт, која се тако лако склоие у младости — добро познајем. Срећом већином из њих нпшта не бива. Срећом —велим —јер би бнло врло неугодно, нарочпго за оне међу нама, којимаје суђено да далеко иапредују у животу, кад бн такво детнњско прнјатељство збиља обавезало на живот и на смрт.“ Аврам је изгледао, као да не разуме добро оца, а онај наставп : „Ђаци су до душе равни, или бар од прилнке равни : али кад њих отпусти школа, распу се по животу н живот пх врло брзо разједначи. Па зампслп и сам, како је немогуће продужавање таквога детињскога пријатељства, кад се на пример један у грађанскоме животу пење у висину, док се другн спушта или тамо заустави, где мује место. Видиш, с тога је тако мудро уређено да се живот сам за то стара, да гаква пријатељства живе само дотле, докле су безопасна.“ „Али Марије ће да иде на науке,“ уиаде Аврам. „Хоће, хоће! Али није ствар у томе. Нисам ја мислио баш на Марија. Он у осталом н нпје крив за то — то јест, има нечега у његовим околностима, што ти не можеш да разумеш и за што не треба да се бринеш ; он је збиља красан, добар дечак, с киме се драге воље смеш дружити; све ће бити како ваља. Хтео сам само да те оиоменем, да се чуваш од тога сентименталнога пријатељства на жнвот п на смрг : знаш да не могу да трпим сенгнменталност, она не личн нама људима.“ Аврам се увек осећао иоласкан, кад бн год отац с њиме постунио као с млађим нријатељем, и нарочиго се поносио, што и њега рачуна међу „нас људе“. Наномена, да код-Марпја има нечега што није у реду, нробуди у њега радозналост, али он примети на оцу, да не сме да га пита. ПроФесор Јевдал био је сад гогов са пресвлачењем ; узе чисту мараму п оде звиждучућн, да би пре вечере још који часак провео у клубу. Његов је живот био по све уредан, пзгледао је добро, носио се лепо и сви његови назори били су сталожени п добро сређени у његовој паметној глави. II ако је само неку годину био старији од своје жене, пнак изгледаше да је разлика много већа. Јер још од младостн био је достојанственога изгледа, — он љубљаше сгаро и поуздано, оно, што је било чврсте основе ; она тежаше за новим, пуним наде, за оним, што је брзо расло. С тога мало но мало постадоше врло различпи н по спољашности н по унутрашњости. Кад би ко њега запптдо, зангго је управо напустио престоницу п уважену прОФесуру, која му је била новерена у