Дело

40 Д Е Л 0 тако младнм годинама. да се закопа овде у овој мало ученој варошп, прнчао бн нроФесор Левдал јамачно какву псторију пз прве годпне брачнога жпвота. „Моја је жена, како вам је познато, Бсргенка — Бергенка и срцем н душом. Она има ону заносну ирироду, којој је нрека потреба, да жпвн међу врло узнемиренпм и лако узнемирљивим лпчностима, па ондч лако можегс замнслити. да Христијанија нпје бнло месго за њу. Ја пак ио себн сам, кад морам тако рећи, Евроиејац, те могу некако да будем свугдс, гдс само треба, могу да се радујем животу — само не у Бергену — не, уверавам вас, никако не могу у Бергену! Па добро, она јс хтела по што по то да се сели из Христијаније, ја нисамни по шго хтео у Бергсн, понустисмо једно другоме, те нас заједнички споразум довсде овамо “ Ова је исторнја била прпблпжна истпни, и ако је имала других узрока за сеобу. бнлп су овн само њему познати. Зли језицп су тврдили, да Карстен Левдал никада нс би напустпо уннверзитет, да Је у своме положају бно нашао нотпупо задовољство. Правп пак узрок био је јамачно тај. шго је његово знање пмало осетних иразнина, тако даје кад кад био у опасности, да га млађп другови дотерају у теснац. Ма да се могао ослонити на особе од великога утицаја, и ма да се но својем убеђењу п но својим иогледима наживот потпуно слагао са оним начелима, по којима се уирављаше уннверзптет, ипак је пмао толико мудрости, да знаке времсна посматра. Он се повуче, док је његов углед бпо још неоснорен н оде са неослабљеннм гласом првога очњега лекара у целој земљп. (Јвде уварош п примио се толико велнке домаће лекарске праксе, колнку само могаде поднетн, бавећи се само по некад својим специјалннм студијама н одржавајућн свој научнички реноме малнм пажљиво написаним чланцима у страннм н домаћпм часолисима. Велпко имање његове жене осигура му обнлан живот без брига, како му то н требало. Човек, чнје је нме било од значаја у науци, који је ппсао н то још ва Францускоме, п којн уз то није био нп сиромах нн дроњав, већ се могао надметати чак и с најбогатијим трговцима у раскоши и друштвеноме животу — такав човск морао је свакако заузнмати у малој вароши внсок п значаЈан иоложај. Ј1 тако је збиља и бпло; његов јс утнцај бно готово безграничан : уз то је бно љубљен п ноштовам од свих како од жена тако п од људи и једино, зашто с*у га дирали, билаје његова воља, да се дочепа речи на да говорн дуго и кићено у поучљпвом тону. Док је Марије Готвалд вечеравао. иричао је непрестано о Авраму : алн његова мати није могла разумети, како је то могуће, да се госиђа Левдал замлаћује са својим сином. „Алп, мати, зар не појмпш, да је то била само шалаповнче Мајшје ув]»еђено: „та ва.ља да ћеш увидети, даЈ*е то била само шалаД „На]»авно, разумем," одговори госнођа 1’отвалд, да би га умпрпла : али јој ннак некако нпје ишло у главу, како бн се то она икада могла гњавнтн с Маријем, па ма то бпло само од шале.