Дело

41 Д Е Л 0 % Госпођа Готвалд. како је пз учтнвостп зваху у варошп. ма да свп знађаху, да никада нпје била удата, дошла је овамо пре неколико година са истока са једним малнм дечком и с нешто пара. ПроФесор Левдал, на кога је упутио један твегов колега. иоможе јој да отвори помодну трговнну, а госпођа Левдал ревносно потпомагаше ово предузеће. Нза дућана бнла јој је соба, у којој се бављаше иреко дан, а до ове соба за сиавање за њу и за Марија ; сем тога беху у тој малој кући јошједна кујна и нредсобље: а на горњем спрату становаху неколпко кирајџија. Кад је Марије Довршно вечеру, рсче : „Оставп сада тај шешир. матп. мо}>амо да прођемо задатке.“ „Зар још да радиш данас, јадно дете? Па ти цело носле подне ништа друго ниси ни радпо, на Је ваљада доста за.данас. Још мало па је девет.“ „Иа шта ти мислиш, мати, та ја се морам спремати.“ ,.Па шта сн радио све вече код Аврама ?“ „Ј чилп смо све остало. сад ми је остао само латпнски “. „Па за}> то не учпте заједно ?“ „Разуме се да га учимо, али се Аврам баш не труди, да све баш тачно аналнзнра, а није му ни потребоо, јер он то већ иначе зна. Али ја то морам тачно да знам. иначе ће се наљутити Албон, на ће рећн ректору.“ „Али не ради вшне, Марије, ти то не можеш издржати,“ рече матп п хтеде га к себи привући: али он није имао времена за то, отрже с-е и дохватн књигу. „Почећемо сада овде, мати: Тит уего РћаеЧоп, само ме мораш за сваку реч нитатн.“ Спрота госнођа Гогвалд вежбањем је била дотле дотерала, да је могла стављати питања; пошто пак није ни речи разумела од онога, шго је њен снн одговарао, то је ово био за њу прилично заморан крај раднога дана : па ни чуђење ученостп свога сина нпје Је могло увек сачувати од тога, да јој се заклоне очи. Па ниак нзговлраше механнчки сваку реч, при чем би Марије брзо пзговорпо све, што се имало рећи код те речи — па онда би се ншло даље. „Саш1езсеге,“ нрочпта госпођа Готвалд сама. „СапЈезсо, сажН — сапћез —сап—.“ Марпје се сав зарумени у лицу, п нрстп, који су се дотле са свим мирно занимали марамом, баратаху сад по књигама, тражећи очајно Мадвига. Госпођа Гогвалд иак на мах нотнуно се пробуди, она је познавала нстаде свога фша. Он тада впше није био у стању и за шта п изгледао је као да је изгубпо памет. Она га чврсто ухватп за руке и рече: „Нс, дете моје, сад ннкако више не смеш раднтп; сад ћемо лећп, па ћеш сутра већ знати евоје задагке.“