Дело

14 Д Е Л 0 Војнпк ставп лажљиво свој рад, подерану обућу, на пањ, запремљен обућарскнм алатом, па се стаде врло лагано приближавати завеси, сагињућн се сваким кораком све више и седајући на земљу. — Ко бн то био '? мишљаше он, дижући се четвороношке. — Ох! узеће Господ за моју дечицу, одгосподе узсћс! Шта може узетп од нас'? Мн смо невољни људп ! > нас није бпло нп трунке наше воље, нн за један једини тренут! Био само страх - то је све! Шта нећеш учнннти од стра? Па п тебе да сгану тући и мучити — н тп би огишла... П ја сам бежала, али сам глуна била те нпсам знала куда ваља бежати! 0 дечпце моја! Где сте ? Нема нпЈеднога! Садсамислободна п хрома, сама на белом свету, па да је ма ко од њих жпв. дошао би мало! Нема, нема!... > кућанка нлаче гласно јецајућп а одговара јој некакво мирно п тужно сгењање ненознатога саговорника, за којим се одједном разлеже лавеж, да човеку ушн оглухну, н војник, који провуче главу кроз завесу, лолети стрмоглав ка свом пању. — Дурђилка! Лудо! Мир! Шта ти је, лудо? На когалајеш? зад])жавала је баба псето. — Т>аво да вас носи! викао је војник врло љутнт, тарући образ, којц је псето огребло. — Са псима разговарају, глунаци ниједни! Јн сам мпслио... Ах анатемницо ниједна!.. Како можеш разговарати са псом'? . — IIа немам с ким!... — Немаш с ким промрмља војник мало тпше и мирније. Немаш с ким! Лепо си друшгво нашла — пса! — Али немам с ким, брате драговићу!.... До сада сам живела све у господекој кући, била сам дворкиња па су ме сад отпустили.. Дознала тоспода — Бог им дао здравља — да ће сви добитп слободу па ме пустили куд хоћу, јер сам већ стара... хрома, нога ме болп... а и што би ме хранили узалуд? Еле отпустише ме! Немам нн оца нп мајке... деце немам!.... Наша госпођа била је оштра... На с ким ћу? Нмам 1едно нсето... Дурђилушка, шта ћемо радити ја п ти... а? — Ха-ха-ха! заемеја се војнпк потпуно умирен... Слободу далн!... Е баш су шаљивцп! — Јест, јест... шал>ивци!... нрпста старица... Пустили човса на вет 1]>!.. — Ха-ха-ха! Па како ћеш ти сада, старице? — Па не знам, госиодпне каваљеру! Мпслим: треба с миром чекати крај живота!... — Х.м!... А да ли би тн дала војнику нри доласку нешто мало радн нознанства ? Знаш... ма штогод ... — Иа с драге воље: п.мам сребрну кашпчнцу . — Гоенодску? — Господску, госноднне ислужени, шго да кријем! Знаш сам: да човек не умре.. Ја сам, да нростиш, босонога изишла на слободу! — Иншта... дајде мп ту кашику... а ја ћу оставитн посао н донети кусур.