Дело

45 Д Е Л 0 Војник се брзо обуче н очекујући кашику, коју је старпца вадпла из крпа и чворова, гледао је нса и говорио: — Добро исето!... Нма вернпх иаса !. . II говор разуме... лепо!. . . Донећу тп куеур од каншке... Војник изпђе. Очекујући га, старица је нонова везивала крпе у чворове и плакала, а Дурђилка је седела мпрно н тужно, према њој и ннкако ннје с ње скидала очију. 9 Настаспја — тако се звала старпца — бпла је занста у јадном стању. Поред тога што је бнла пука снротнца н болесна, бпла је несрећна и у том шго ннје иознавала жпвот и ; ко је била већ баба. > ствари велика је разлнка између ,,дворења“ и „слободна живота“ па ма он бно као у та.внгаша, надннчара нли нросјака. Свн онн нознају људе себп равне, знају како ће с њима радити, знају за кога раде, јеј> сваки има породицу пли просто неће да умре од глади. Сваки од њих уме да прође кроз мучни живог. У Настасије нема ничега од тога. Целога века јела је господскп хлеб на га сад не уме зараднтн; радила је што јој зрповеде, али не за себе већ за друге — а са светом је живела како се кад десило. Једном речи : што се тиче живљењабила је нраво дете. За две годпне — колико јс живела у „угловима“ — нриметили су једном да је скривила — украла мараму — те суЈе дуго време звалн доповом. док она сама није сматрала своју погрешку као порок. На то се навпкла у служби. II много других навика, које је нопримала у служби, прпсвојила је, а то јој јс кварило односе према животу, пстнна снротнњском али више мање самосталном, којијује окружавао у слободи. Тако целе недс.ве радн без одмора у иерпонпцн, по три гроша на дан : уетаје у четпрн сата а враћа се у свој угао у девет: заради штогод на попнје, н ако јој је обућа одавно потребна. Свп јс пнјану нрезрнво гле. дају (п заиста је непрнјатна) али њој је то једнно задовољство, — до четрдесете научила се „умаћи испод жита“ т. ј. користнти се сло^ бодним временом и случајно дооијТним грошем. Осталн становнпци у угловима часте се кач>ом, плеткаре, псују газде, псују бакалина: она не марн ни за једно. ниЈе навпкла жпвети за себе. Па како јој је досадно у слободи! Туга јој кад вндп како живе људи н кад иомнсли како је она провела жпвот свој. Нангго да се нотуца н мучи. зашто да с болесним ногама стоји у водн до колена у хладној перионици?.... Она нема нн друга нн деце. Може биги да друге из њенога села довршују свој живот негде нсто тако као и она. А деца? Страшно јој је н помнслити о децн... Куда их једела? Зашто? Бојала се строге госпође п онда када се морала бојати Бога впше него ње. Душевна осама у опште је страшна, а како ли је тек страшна код Настасије! За две годпне живљења у „углу“ ннје прошло нн једно вечеада трезна нлн напнта Настасн а не оплаче себе, љутећп еуседе својим промуклим, непрпјатним гласом, да се не иснлаче пред Дурђнлком због свог гужног жнвога.