Дело

позорпшнп преглеД 635 Томиллшову. него да је изводпо, како је Томиљпн свесно извршио злочин — онда би главна личност изгубила многоунашим очпма од свога угледа. Да је писац тако урадио, он би пао у ону велику погрешку, коју је учинио А. Дима у драмп Клодова жена — где човек сам суди својој неваљалој жени н убија је, а то као н узвнк Тпе 1а! (убп је!) нити је хришћански нити ноштено. Онако радећи, рускп драматичар изазвао је у нама сажаљење ирема несрећном човеку, кош се морао ослободнти своје милоснице на ју јс неевесно унишгпо. Мислимо, да је оваква интересантна драма у добром прсводу г. С. Беселпновића заслужила, да се чешће впдн на нашој позорнпци. Њу за то иреиоручује њена лена тенденција, норед које сс и не примећују мање ногрешке (дуги разговор, слабо цргање неких сиоредних карактера и др.) * * * После ових озбиљних драма нроговорићемо коју и о једној комсдији — Првој аарницн, која се као новина два иута ириказивала у месецу маргу. Наиисала су јс на Француском два иисца, позната на свом дому само множином својих дела, а на срнски превео је г. Д. Л. Ђокпћ. У тој луцкастој комедији најпаметнија је личност будалаета пуница, најинтересантнији и најбо.ље нацртан тнн кзвстрелога блудника, а најслабија је слика поштене жене. Најважнпје сцене играју се у соби једне раскалашне жене, која нема образа и пошгења бар толико да буде мплосница само једнога од дврјицс беспослених н лудих адвоката. Што је преводилаи овакву недотунавну комедију иревсо, видимо из његове рекламе на листи: „Ко год волп шалу и смех, таЈ ће за цело наћи у иредстави овога комада лепе забаве п иријатног уживања“ — алн не впдимо разлога што позорншнн одбор није ускратио иашој иублици ту „лену забавум у манитом бенетању п „пријатно уживањс“ у одврагним сцеиама, ЈА. Драг^тиновитч.