Дело
9 ______ Г 0 Р А К X Л Е Б што шта допунити н уклонитп, док смо могли један другом отимаrи речи,нз уста. Он је био «млађи човек”, пуног и веселог лнца, масне чите, оиаљен од сунца, ирави сеоски поп ; али кад се бар сећањем врати у «оне дане”, он ожпве, врат му изби из већ остареле јаке, почо да се испрсава, да маше рукама, да ме лупка по рамену и да мн пс да доћн до речи. А свако га је подсећаље дирало у живац — 0 мој брате, — ускликпуо би он, — нрошло је то... прошло ! Та се ватра већ угаспла и сад бих задрхтао да се тамо вратим. Ово imo ме по некад, како да кажем... растреса, сад је само iy... ту ! (и он се удари но прсима, п задржа на љима своју руку). А оно тамо ?... онај жпвот ? Све су то сад само снови... иусти сновн ! — После сс иодбочи руком о астал и, неким сетннм гласом, поче тише да говори. — По некад ми до!>е нека туга, чежња, како ли да кажем ; чини мн се, све ie ово шго живнм нека робија, иеко одуживање дуга, терет пскп без промене н увек раван... равап, као што су равна и ова поља и овај иут, и тада осећам где у менн пешто стрепи и дрхти. Виднм, то је нека жалос.т за иечим, али ја не знам шта је то. Тада гледам, а ие умем да виднм, све мп је, око мене, мртво п шарено, а ја iy сам... са свпм сам. Само се тада питам: п то лн је жпвот .... п то ли је човек, и то ли сам ја?! — Он од једном пл>еспу дкаиовлмл, као да хвага ношго пред лицем и звижну тихо. — Мехурови, мехурови, рече по том, све је то некад било, а сад долази сво pelpe, све ређе, п ко зна да лп ће мп се још који иут н јавити! Ти знаш, ja сам некад певао нссме, па може бнтн то је траг .. жица пека .. а ? Та последња реч одведе нас још даље. Колико се већ загубљених успомена протресоше ? Па онда од једном ожнве иред нашим очпма стара наша школа и мени се чинп да у његову оку видим сав опај некадањи свет, кога дапас пи пола иема у животу. Та давили смо се пптањима ! — Најпослс га упптах : има ли овде друштва ? Пона смнче рамепима — Спе опе л.уде што видиш, рече, све је то сад моје друштво. Ја зпам њихове жс.т.е. њихове мисли, радости, жа-