Дело

ГОРАК ХЛЕБ 11 Био је то сув, слабуњав човек, са .необично мршавим и рукама и ногама и престарим, искрпљеним оделом Образи су му са свим упали у вилице, те тиме више одскачу овалне и крупне јагодице. Кратка и оштра брада прилегла уз опо смежурано његово лице и оштро се спушта од подбратка, правећи мале, кукасте завојке. Под раширеним шеширом, види му се мало, скунљено чело, над којим се спушта проседа коса, приљубљена уз главу, као да ју је мало пре четком загладно. Све његово лице, његов ход, сав ои показује изглед л.утигог и досадног живота. Чнни ми се: он непрестано понавл.а у себи : «Мани то !... то нећу !... то не ваља !... није, иије !в Његове стакласте. и мале очн гледају око себе, са пуно неког упутрашњег бола и неке смеше страха и презирања. Кроз та два тужна огвора, видиш на први поглед и физички и душевип бол. Оп се лено н оклевајући попе уз степенице, замахну рукама, као да не зна шта ће с њима, погледа брзо у нас п тад се још више збуни и пође право у механу, na најпосле, као да га неко одби од врата, окрене се брзо к нама и дође. После се поче нешто без узрока да правда. Попа га претече. — Седи, брате ! викну весело, седи, шта ту ваздаи. Механџија донеси каФу^за господина. Учитељ се приже, махну руком, као да би задржао попа, да не поручује, погледа у мене и насмехну се и опет замлата рукама као мало ире ; после метнуједну руку у цеп, а другу на астал и видим да нешто шапуће. Чини ми се он овога пуга зауставља оне речи у самоме грлу : нећу, пе ваља... није, није ! Иснод капута са излизаним лицем, впди му се сив прслук са похабаним крајевима, иа онда ирљава и искрзана кошуља, што му се под грлом закопчавала малим седеФастим дугметом. Јака јој је била повијена и за њега врло широка. На оној руци, што ie пружио по асталу, видим део тесног рукава од кошуље, са истим онаким седеФским дугметом, и сав припијен уз руку, тако да се под платном јасно видн дуга, испупчена пруга од његове суве и коштане руке. Попа продужи своја сећања.