Дело

Д Е Л 0 16 И отац ућута кружећп главом, да се наужнва утиском, који ће његове речи учинити. Славко начини лице као да је знао за ту одлуку. Аннца се осмехну, па заврти главом. као да се тобож противи. Аћпм је погледа и настави : — То је свршено. Он ће да иде . . . Знате, мислио сам да га пошљем после светаца, али сад сам се предомислио Боље је да сада иде, а волим да је с вама у друштву, а знам да ће и куму Николи бити мило. Дакле, тако. Е, сад, лаку ноћ! . . . До куће њих троје речи не проговорише. Славко и мати иђаху за њим, држећи се за руке. Он је њу неколико пута пољубио у образ и у руку, и она му је шаптала да буде пажљив према кумици, да јој не говори против вере. Кад стигоше кући, отац га одведе у гостинску собу, где су остали, докле га је накљукао свим могућим упутствпма и поукама. Па онда Славко отнде да нжљуби браћу и сестре. који већ одавна спаваху, па леже али за дуго не заспа. II. Северац је благо дувао, а сунце тек грануло на ведром небу, кад се упутише ка обали, тужни као да иду на погреб. Било их је седморо: Јелена, г-ђа Маргарита, г. Филип (муж њезин), Аница, Аћим, Славко и стара Марија, слушкиња Јеленина. Кад стигоше у пристан, на манастирској звонари откуца осам часова и Стамбол зазвижда први пут. Капетана не беше на понту нити пошга беше још унесена ; видећи, дакле, да ће прогећи готово пун час до поласка, они пођоше дуж обале, да се просунчају. Ветар je јаче дувао него у граду, али се море тек почело јежити. Поменута Лојдова лађа, једна од најстаријих и најудобнијих, не осећаше таласиће, који клопотаху око ње ; осредњи бродови лелујаху се по мало, а чамци поиграваху. Вода на површини беше чивитасте боје, а у дубини провидна. Мрнари се ужурбали, да чвршће привежу лађе ; неколико амала искрцаваху купљу ; рибари су грајили на своме тржићу ; два три дућапа тек се отворише, а дугачки низови зелених капака на прозорнма бејаху затворени, као год и очи поштованих грађана.