Дело

ТРОЈЕРУЧИЦА 29 столицу. Јелена, без капи крви у лицу, готова да падне у несвест, ипак иокушаваше да се насмеје. Славко скочи, те је посадише на његово место. — Тако, рече Иво. Не бих вас карао најзад, што сте изашлп на ваздух. Боље је, боље, овде... Каже мони пилот да је нека женска изашла из другога поста, на не може. вели, напред. Погледах, кад ли наша госнодична. О-о, вељу ја, нећу ја њу оставитп, те, брже боље, сиђох, како старац може, помоћу божјом. И старац .се врати на понат и нреузе пређашњи положај Фантастичнога кигха, који се укрућен клатари, као год и катарка. Њих двоје осташе ћутке. С почетка се иогледаху. Њен је поглед тражио помоћи, његов казиваше, да би све кадар био учинити за њу. Па онда њој навреше сузе. крупне сузе, које су стизале једна другу низ беле образе. Тако је трајало . вечност. Место да стигну на прву станицу око три часа после подне,. стигоше у десет ноћу. И ако престадоше ужасни иокретн а наста вика и лупњава због везивања лађе и спуштања мостине, девојка се не трже из мртвила. Али је васкрсе непозпати глас кроз помрчину: — Телеграм за г-ђицу Р. — 0, Боже! викну Јелена, трчећи ка уласку. Ја сам Јелена Р. Дајте брзо!... Је ли што зло!... Одиста је зло... Је лп из Трста ? — Јест из Трста, одговори писмоноша. Долазио сам впше од десет пута, јер је вапор закаснио неких седам часова. Докле тражаху светлости, Славко јој каза да је он, пре поласка, жицом тражио извешће од оца joj на прву станпцу. Па ставпш крај Фењера узе од ње депешу и пошто је прелети очима, лице му се разведри и прочита гласно: «0д синоћке матери пуно боље. ПроФешури ирви иут давају добро надање”. — 0 Боже, хвала ти! викну девојка, —па узе хартију и пошто је прочита, прекрсти се и обори главу, као да шапуће молитву. — Тако, дијете, тако! Нека вам је увек прва мисао на Бога. на било у радости, или у жалости! Ко ће помоћи, ако не Бог, а опет ко ће као он! рече неко иза ње. Беше т » Иво. Јелена се трже и окрете, па му предаде депешу: