Дело

30 Д Е Л 0 — Ево, вндите баш пише: «први пут надање". И подвучене су речи. То је, знате. моја мати, која лежи бона у Трсту. И од синоћ јој је боње, — синоћ, кад сам већ изгубила надање... 0, Боже, добри Боже, помози ! — Право се рекло. кад је нужда највиша, онда је божја помоћ најближа, вели Иво. А ко зна? Може бити е сте се синоћ највруће молили Богу за вашу маму, господична. Јелена се загледа у Ива, па га узе за руку и пође с њим, говорећи на претрг: — То је баш истина .. А како ви то знате?... Али немојте ми пишта говорити. Хајдемо тетици Грешна ти сам, ја њу и заборавила, — М0ЈУ Д°бру тетицу! 0, како ће се н она сад обрадовати! Стара, изнурена и жута, као да је одавно боловала, дође у салон. И њено се лпце преобрази од радости, кад јој девојка прочпта телеграм. Иво се склони у кут, те из полусенке веома пажњиво посматраше и слушаше обе женске. Кад Маргарита дознаде, да је г-ђи Мари било боље после молбана. прекрс и се три иута Славко их понуди да изађу с њим у варош, и да тамо вечерају, пошто му је, вели, капетан рекао, да ће се лађа кренути тек у зору. Али Маргарита нп да чује о излажењу Она је, вели, цонела посна јела, а не бп се омрсила нн за какво благо, нити бн допустила Јелени да то учини. — Тако, тако. добра честита госпођо, опет се умеша Иво. Треба чувати своју веру и даватп иример млађима! Ах, како бих вас слатко пољубио у руку зато!... СВРШИЋЕ СЕ