Дело

Ho, осхављајућп на схрану предмет књнге, она сама, no начпн} г како je пзрађена, засдужује само осуду. ц схрогу осуду. Рад који сам пмао на прегдеду изузетпо je слаб; y тој мерп, да сам за време спремања ове оцене roiao непрестано утпсак да ce озбиљном критпком књизи чшга сувпше часхи и даје сувшпе важносхи. Taj ухисак je y толико јачп ■био y колико мн je впше бшго потребно времена да ce нађем y њој, п да пздвојпм тачке о којшча ce може y оденп говорптп. Јер je књнга збуњена, нетачна y главним мисдима, нетачна y појединосхпма, и пде y оне књиге које човек треба наново да напшпе, ако желп Да каже шта je све нетачно y њпма ; напонеким странама miao бп допста свакп •схав да ее псправп. Отуда, на несрећу, нпје могуће дахп крахку оцену о n.oi. Ho нису само хврђења п развијања y књпзп погрешна ; пиа y љој ■схварнпх нехачносхп хакве прпроде, да мп још нп сад гшје јасно, да ли пх хреба приппсахп незнању, илп сувереном немару п несавесносхи Жеђутим, оцењпвачу ce намеће мпсао, п ja ударам гласом на хо, јер хај ухпсак човек има кроз целу књигу, да je ппсац морао ненресхано прехпосхављатп, да све хо не ће лоћп нпко конхролнсахп, нпко ухвахити, Томијенова загонехка, јер доисха, нишха није било лакше. После првог прегледа, не само да je човеку јасно, п зашхо je књпга ипсана, п како je ппсана, п одакле je план пзвађен, и одакле je градпво вађено, но п зашхо ce y књпзи говорп о сликарсхву, п зашхо ce ппоац решно, видевши Рубенеову Кврмесу , п прочпхав другп и хрећи одељак из прве књпге Теновог Постања данашње Француске, да u једно п друго саопшхп -српској публици. Случај Г. Кошухпћа je занпмљив, п хо je y осталом једпнп разлог којп човеку допушха да о овој књпзп шше озбнљну оцену. Шхо ce хиче главног пихања о „узродима књижевне врптике,“ на које je ипсац vreo да да одговора y својој књизи, рећи ћу да je смешно, плп несавесно, приступахи расправи хако крупног пихања са знањем. о кепохпупосхп којега не хреба друге свсдоџбе од ове књпге. Човек којп 6u хо хгахање ххео да решава, не за себе, но захо да io после другпма казује, хребало 6u да je иознах са ведиким бројем књпжевно крпхичкпх појединосхи, и да познаје не само главна п споредна књпжевна дела Француске књижевносхп, песничка и крихичка, од шеснаесхог века na до данас, но и полпхичку, научну, п. кулхуриу псхорпју хих времена, чесхо до најмањих сихница. до коресподенцпја, до чданака y новпнама, до насхавнпх ирограма y школама, до библпограФских појединосхп. Међухим, писац Овога рада нема основна знања о књижевној крпхпци, a чесхо ни о најобичпцјим схварима из Француске кљнжевносхп. Ппсац објашњава хеорију ц порекдо Боадовљевих крихпчкпх погледа, a не зна колпко Боало пде за Хорацијем, ни колпко y Боаловљевој Поетици зша удела сахпра иполемика; објашњавајући карактер Фраицуске драме заборавља колико ова дугује схарој, не зна шха впше ни где ce радње дешавају y драмама Расиновпм n Молиеровпм, које сваки Францускп гимназист зна на памех : не разуие Шаплена, a изводи оппгге хеорпје

131

КРПТИКА П БПБЛПОГРАФПЈА