Дело

пз његовпх нсказа : не зна ондашње Поетпке, a говорп о развоју ондашњекрптпке : не зна шта су реторска правнла. и на чему ce оснпвају : незна кад су ушла y књижевност правила о трп јединства : не дознаје значај, y псторпји крптике, распре између Схарпх u Модернпх ; не разуме улогу коју je, y развићу књижевносхи, играло ноотепено полихдчко ослобођавање личносхп : не зна какве je врсте н ког опсега утпцај великих људи на њвхово доба, ни уопште које врсте пдеја чптаво једно доба може пртгахи од својих великпх људи : не зна за дужностп п разлике естетичке и историјске књижевне критике ; не разуме да вгајекрпва нпкаква крихика, ни субјектпвна нп објектпвна. ни „мехаФпзична“ ни научна. што ce људж не слажу y својпи мишљењнма : хврдн да Французп нису пмали реадисхнчан пејзаж као Холанђани захо шхо су бтга под ухпцајем Декарховнм, не знајући, што није чудо, да ce реалпзам не јавља под утицајем „ФилозоФСке концедцше о свеху“" овог плп оног ФплозоФа, но да ce свуда u увекразвнјао уноредо са јављањем демокрахпје, да су му. да хако кажем, узроци полпхпчкп, a не књижевни ; не домпшља ce каква ie бесмислпда рећи да Пусен нпје бпо колорисх захо шхо jeбио савременик Декархов : и хако даље. Под овај нпз замерака своде ce ir главне хачке које ce mra као предмех размахрања или као аргуменхп налазе y књпзи Г. Кошухпћевој. Јер за неког којп књпгу нпје прочнхао, можда je похребно рећи, п акосе хо no себи разуме, да наведене замерке нису напабпрчене пз сиореднпх поједпносхи књиге : све ce односе на главно ппхање посхављеноy њој, п чпне главни п знахан део градпва ггашчеве аргуменхацпје Te хачке су управо чпњенпде, домоћу којпх je писац пмао да реши главно пихање. Закључак je лако пзвесхп. II допсха, довољно je дрочнхахи y књпзп, на крају дохпчних глава, она чехпрп празна Закључка, y која je ппсад свео свој одговор на главно ''дпхлње, да ce уверпхн како je хо пихање решено (в. схр. 12. 38, 58, п 70.) Ja нећу улазпхп y даљу дпскуспју a хоме, не захо шхо бп ме хо далеко одвело, но просхо захо шхо бп хо значпло узпмахп озбпљно ппшчева решења. Наиоменућу само узгред да иоменухн закључци не пзлазе нпгде из дрехходне аргуменхације- Тако јем орало пспасхп до необпчној меходп коју je ппсац овде упохребпо. Месхо да исхорпјскп покаже како ce преображај вршпо, он je, осуђујућп перподе. поједпне y псхорпји крихпке, закључпвао на крају сваке, да ce хо рђаво схање до хоме морало пзменихи. Taj Фпналнп, хелеолошкд начин решавања једног исхорпјског пнхања сасвпм je пзненадан, y осталом саврхпено не научан, д случај има чудне прондје noxnjrao мехаФпзнчан. Али, као шхо рекох, ппшчево решење главнога нихања не хреба узпмахп озбпљно. Заусхавимо ce na маље крупндм пихањима, на релахивно споредндм идејама којих ce писад дохакао y cbo'Oj расправп гдавнога ппхања. Te споредне идеје могле су му бихп прпсхупачнпје, будући су Факта.

132

ДE Л O