Дело

na којима ce оне оснпвају, y мањем броју, ближа, n мање сложена. Узмишд између овпх посдедњпх, три најглавнпје, које п нзјвшде места заузшшју y књизп, Тако ћемо узгред расправпхп и no које зашшљпвпје пптање књпжевно, те нам неће цео овај рад охпћп само на оцену књиге пишчеве, која то не бп заслужпвала. Прва je од хпх пдеја, да je крптпка воја уочава књижевна и уметнпчка дела са Тледшпха леиога п даје правпла, погрешна п штетна. Плп. ппшчевим речима речено : „Критика укуса п допадања, крихпка праЂила, крптпка неразумевања, ... крптпка лптерарна, х. ј. незналачка ... бпла je п бпће крптпка застоја и лртвпла... крптика правила утицала je убилачки na песншпхво.“ Осхављајућп на страну са свпм излшпну п нпчпм неоправдану слелосх тона y овпм пзказпма, je лн потребно доказивати да je тако што мотуће тврдптн само ако човек не разуме шхаје есхехпчкајкрпхпка .уошпте, ако не зна шта су правнда п како ce до аих долази, и ако нпкад пи једну добру критику нпје с пажњом п разбором прочптао? To може рећп onaj којп нпје нпкад миспио о узродима те чпне да ce неко место може допасти, друго не, о условпма под којпма ће какво меето бптп иатетпчно, лпчност y драмп плп роману верно нацрхана, прпзор добро пзведев, досетка доиста досетљпва. оппс тачан п леп, ритам правплан, заплет зашшљпв. схид крепак пли живоппсан, п тако даље. Пстражпвање тпх услова je напрохпв најФпнпјп п најзашшљпвији посао књижевне крптнке. П док писац ту врсту крптпке назпва „крихпком неразумевања, крптпком незналачком“, дотле ce људи као Хветлп *( као Бен, не устручавају радптп no двадесет п тридесет година наједном Јџбенпку Реторпке баш хе врсте. Очевпдно je да je писца, као и многе друге крпхпчарењегове врсхе, збунио Ten. Охкако je допсха овај последњп познах y срнском свеху, познах као шхо су многи схрани пнсци познахп код нас, no чувењу, no једној књизн, илп no једној главп књпга њпховпх, од хада све шхо je •брзоплехо ii несмохрено говори о некој научној књпжевној п умехничкој критици, којој вите nuje задахак да исппхује, оцењује, и објашжава лепоге y дедима књижевносхп п умехносхп, но само да исхражује •односе којгт иосхоје пзмеђу хих дела ијсредине y којој су ха деда нпкла. .Другпм речима, крихика ce вшпе неће обзпратп на хо да лп су Хамлет , 'Сикстинска Мадона. Мојсије , лепи, п зашхо су лепи ; ona ће одсад само испихивахп завпсносх хих дела од њихове средпне. Још другпм ЈЈечпма. књижевна п умехничка дела хреба одсад посмахрахи с историј■скога гледишха месхо с естетичкога. Ten je доисха историјско гледпшхе y књижевној крихици највише за■схупао. Ten je шха више сувшпе ударао гдасом иа преимућства псхорпјске критике. Али пре свега, on je као меходу своје крихпке, између осхалих мехода. изабрао исхоријску, онако као шхо један псхорпчар изиеђу no-

; ) Whately.

133

КРПТИКА It БПБЛИОГРАФП.ТА