Дело

нихн хтео да зна. A то je ca свпм погрешно. У осхалом, ко год познаје Тенов рад друкчнје но no чувењу шш no два предговора љс ова, зна да je Ten напротив, на впше места y својпм књигама, н то са својом познахом великом савесношћу, посматрао умехнпчка п књпжевна дела са чисто естетичкога гледпшха, п врло марљпво п озбпљно тражпо крптерпју лепоха : тако нарочпто y својем делу Филозофија уметности, y одељцпма „0 природп уметнпчкога дела“ и „0 идеалу y уметностп. и Једпно што би ce могло рећи, то je да јете аналпзе мање исцрпно пзвео но обпчно ; као што je уопште y оценп умехничких деда мање срећан од схручнжх умехнпчкпх крптичара. У схварп. крптпка, п књнжевнпх и уметнпчкпх, има толико колико гледишта са којих ce један предмет може посматратп, колпко пптања, која ce за тај предмет везују. Једна ће крпхпка пспнтнватп одношаје пзмеђу једне pace u књижевностп којаје пз ње пзпшла. Друга ће размахратп одношаје пзмеђу дела п писаца којп су пх створидп. Трећа ће дела уочити са моралног гледншта. Лехврха ће покушати да побележи лепоте књижевннх дела. хрудећп се_ да нађе услове под којнма ce оне јављаЈу. Пета ће, користећи ce упореднол методом, тражптп шта има заједничкогау лепотама књпжевностн и осталпх уметности. тражитн њихове међусобне тачке додпра, тражпти законе којп свпма заједно управљају; и тако дад.е II све те крптпке су подједнако оправдане, п свака ће онолпко вредити колнко буде вредио onaj којп их буде примењивао. „Критика незналачких“ нема ; mia само крптичара незналпца. Што ce тиче иушвила, noja даје естетичка књижевна крптика, она су само нужни резултати љеннх испихнвања. Правнла нису нпшта друго до правилностп похватане прн размахрању п умовању о књижевним дедииа, услови под којпма ce јављају п, према томе, добпјају најважнији еФекхи књижевнп. Правила нису меха Физичке дедукције; ona су сва основана на искусхву, пни до једне научне посхавке ne долази ce ипдуктивиијнм путем, 'да хако кажем, но до правпла. - Ona наравно не могу дахи дара ономе који га нема : али обраћајући даровпхоме пажњу на поједине могуће погрешке, ona му хиие помажу да хе погрешке пзбегпе. Писди од халенха и сами врше ху крпхпку над собом, и ако своје иекусхво не Формулишу увек y правила. Па како савршенохво књижевног дела зависи толико исхо од избегнухих погрешака кодико и од позихивних лепоха које су y њему, дисциплина коју дају правида може бихи само од корисхп. Правила, осим хога, нису нпкад смехала добрпм писцима: ona су шха више из њих и вађена, no њпма и рађена; као п закони, иравила су само за рђаве писана. Да најзад иравила, прохумачена примерима, могу да помогну човеку при композпцији, за хо би ce могло навесхп много примера : цела рехорика п поехика, добро схваћене, не бн хребале нишха друго ни да буду до збир хаквнх примера са изведеним правплима Ja не могу овде улазихп ни y најошпхију дискусију о свему хоме ; мене je и овако перо одвукло даље но шхо сам ххео ; али ћу, ради довршења мисди, навесхн

135

КРПТПКА II БНБЛИОГРАФИЈА