Дело

један случај којд вадип пз оппса лпчносхп код Тургењева. Тургењев оппсује подробније спољашносх својпх личносхи. и хо. као реалисх. бира за своје јунаке лпчносхи које, кад су леие. нпсу пдеално, правпдно лепе. Охуд он y љиховпм Фпзпономцјама бележд неправплносхп, помпње да je неко имао пшљасх нос, повеће уши, мале очп, п хако даље. Чпхаочева машха послушно заошпљава нос, увећава уши, смањује очп, док најзад не схворц себп слпку наказнога човека. II ухпсак je непрпјахан. Да ce рђав ухпсак хаквог реалпсхичнох оппса пзбехне, довољно je, пре но шхо ce дређе на подробнпје оппспвање Фпзнономије, рећп да ]' е ЈУ нак бпо леп. Чдхалац би онда заошпљавао нос п повећавао ушп само до оне хранпце - до које му хо доггушха његов појам о лепом човеку, ii опис бн одговарао зампслп пишчевој. Књпжевна крпхпка бележп хакве случајеве. везује нх за друге слпчне, јер су опаске о одпсу многобројне, хражп шха пма заједничкога y њпма, na онда изрече лравшш, да прп оппсу (предела, зграде, лпчносхп пхд.) шпрп појам. нлп главна црха/ хреба да ce кажу одмах с иочехка, a подробносхи да ce унесу тек y готов оквир. И хакво правило, похкрепљено npmiepnjia којц ха објашњавају п похврђу!у, може да послужи бар онолпко колико грамахпчка правпла схраног језпка коме ce учпмо. Слична правпла ce могу наћп за велпкп број књпжевппх еФекаха. Крихпка дакле која даје правпда плодна je. п не само да развпја крпхпчка својсхва ц васппхава укус y схуденаха књпжевносхп, но још може пракхпчнпм мпговпма (u на још друге начпне, не могу да улазтг y објашњења) да помаже п сашш капжевнпцима п песнпцшга y љиховом раду. Све су хо основнп појмовп књпжевне крпхпке, онн на којпма ce све осхало зпда, без којпх ce y књпжевној крихпци не може никуда крочихп . До љих наравно нпје увек лако доћп : за хо je чесхо похребно ућп пршшчно дубоко y књпжевну крпхику. Алп кад човек нема основне појмове о књижевној крпхпци, не зна шха je она сама, ja налазтг даје y најмању руку чудновахо nucaxii о узроцкма њенога препориђаја. Пређпмо на другу од по.менухе хрп цдеје, напме на хврђење да су „Чодерни садо прпвпдно Буалови прохпвнпди, “ другпл речпма, да књпжевна крнхика није y схвари учинила нпкаквав напредак са њнма. To јехако исхо велпка заблуда. Акоје пшха јасно, y нсхоријп духа људског, to je хај Факх да je крихика, научда и књпжевна, учшшла крупан корак унапред кад ce ослободила од ропске лослушносхп аухорихехпма Грка ii Рпмљаиа. Ј>уди, научившп ce на сампм класичким писцима, да крихпчки размахрају схвари и умују, упохребпше своје способносхп на умовање за свој рачун, и охргоше ce од слепог вероваља y panuje аухоpiixexe, и хпме ударише хемељ елободној п незавпсној крихпцп. Нпје иохребно бихп нарочпхо посвећен y iicxopniy књижевнс крпхпке, довољно je здахд y наЈхлавдпјпм похезпма псхорију књнжевносхп, na разумехи напредак који y њој бележп pacnpa измсђу Схарпх и Модерних.

136

ДE Л O