Дело

Диекуспја je овде нзлншна. Једна ce ствар зна шш не зна ; средпне нема. Алп како je могуће ово Боаловљево упутство ; D’un nouveau personnage inventez-vous l’idée, Qu’en tout avec soi-même il se montre ď accord. Et qu’ il soit jusqu’au bout tel qu’on l’a vu ď abord. 1 ) објашњаватп савременошћу Декартова учења (стр. 33), кад свакп Франдускп гтшазист зна да je Боало те стихове, као и велики бр ј другпх превео пз Хорација, п то од речп до речд, п ако je био везан стпхом пслпком: јер. Хорадије допста каже: Si quid inexpertum scenae committis, et audes Personam formare novam : servetur ad imum Qualis ah incepto processerit, et sibi constet;?) A Хорадоја растављају шеснаест векова од Декарта! II објашњавати ту псту „пдентпчност п непроменљпвост карактера“ y неокласшшој драмп утпцајем Декартовим, кад свакп Францускп гпмназпст зна да та „непромежљпвост“, не карактера, то je бесмпслнца, но душевног расподожеља дпчностп, долазп отуда што неокласична ®рандуска драда, као u стара, улазп е места in medias res, 3 ) што неокласпчна драма представжа, no речдма Дпдротовдм, предмет y тренутку кризе, што je ona, као што ce рекло, само детп чпн једне Шекспирове драме. Псто je тако доказ о великом недознавању Француске књпжевностп, кад дпсац, говорећд о дравплу о трп једпнства, и наводећи Бо аловљеве стихове: Qu’en un lieu, en un jour, un seul fait accompli Tienne jusqu’a la fin le théâtre rempli, 4 ) тврдд, да je ц то правидо неокласпчна драма дрпмпла дод утпцаЈем, Декартовог рационалпзма. Јер, осхављајућп на страну упуства Скалпгерове Лоетцке , која je од 1361, и тај Факт да су та правшга бида обишда целу Европу много дре но штоје изншла Декартова Расирава о методи, која je од 1637, Јован де ла Таљ, писац Саула , трагичар као Распн, доетпчар као Боало, рекао je још 1572, дакле седамдесет годдна пре Декарта, a сто upe Распна u Боадоа, ово : JI faut toujours représenter!’ histoire ou le jeu en un même jour, en un même temps et en nn même lieu 5 )

•) Ako мшслнте какво иово лице, - Нека буде y свему самое еби доследно, IC ека до краја буде какво je било y почетку.

г ) Ako нешто још неокушано изнеоеш на позоринпцу, и уоудпш ce Створит ново лцце : нека ce одржи до краја какво je било y поиетку, и оотане еебп доследно.

3 ) Semper ad eventum festinat, et in medias res... auditorem rapit. (A. Л. 148, 149.)

4 ) „Нека једна свршена радља, на једном меоту, y току једнога дана задржи до краја позориште пуно.

5 ) „Треба увек представљатп догађај идп игру y току једног истог дана, y једноисто време н на једном истом меету.

139

КРПТПКА II БПБЛДОГРАФИЈА